"Чланство у ЕУ питање времена и залагања земаља кандидата"

Стратегија за проширење ЕУ на Западни Балкан је "амбициозна, али реалистична", рекао је Маћеј Поповски.

"И влада и цивилно друштво озбиљно схватају ту Стратегију, а питање чланства је потпуно јасно - то је питање времена и великог труда земаља кандидата", рекао је новинарима заменик директора Генералног директората Европске комисије.

Поповски, који је учествовао на регионалној конференцији "ЕУ и Западни Балкан: Ка већем кредибилитету и посвећености обеју страна" у Београду, нагласио је да су услови за чланство у ЕУ исти за све земље и да су дефинисани пре много година када је Унија почела са проширењем.

"Од свих земаља се очекују реформе у тржишној економији, ту су питања правосуђа и владавине права. Волели бисмо да видимо како је Србија нормализовала односе са својим суседима, као и да односи Београда и Приштине буду нормализовани", поручио је Поповски.

На питање како види улогу САД у преговорима Београда и Приштине, Поповски је навео да му нису познати детаљи осим да ће, како каже, САД помоћи у решавању тог питања.

Мишчевић: Статегија није само документ, већ "кредибилна перспектива"

Шефица Преговарачког тима Србије за преговаре са ЕУ Тања Мишчевић рекла је да Стратегија није само документ већ "кредибилна перспектива", као и да датум није толико важан колико, како каже, процес који води до чланства. 

Мишчевићева је оценила да Стратегија више подсећа на Агенду из 2000. године него на Солунску декларацију из 2003. године која је земљама Западног Балкана донела визну либерализацију, Агенда из 2000. године је дала перспективу за биг банг проширење. 

Навела је да се у Стратегији спомиње "напредовање и приступ заснован на заслугама", као и да није сагласна са ставом Европске комисије да је јачање безбедности један од циљева придруживања земаља Западног Балкана у ЕУ.

"Мислим да земље Западног Балкана могу да пруже много више од доприноса безбедности", рекла је шефица преговарачког тима.

Додала је да су јој у вези са Стретегијом потребна појашњења Европске комисије, почев од језика који је, како је рекла, "конструктивна двосмисленост".

За њу је, каже, највећи знак питања како ће се државе чланице ЕУ изјаснити о Стратегији истичући да је Србији потребна њихова подршка.

"За нас је 2025. изузетно битна, јер нам олакшава преговорачки процес. Наравно, много тога зависи од нас у региону, као и од активизма наше владе и грађанског друштва", сматра Мишчевићева.

"Приступање ЕУ је производ искрене политичке намере сваке државе"

Срђан Мајсторовић из Центра за европске политике оценио је да Стратегија о проширењу ЕУ на Западни Балкан први пут даје "веродостојну перспективу за Србију, Црну Гору и друге земље у региону које су искрене у намери да испуне све услове за приступање у ЕУ". 

Нагласио је да се приступање ЕУ не одвија по позиву, већ да је то "производ искрене политичке намере сваке државе". 

"Сад је време да државе на Западном Балкану покажу и докажу да то заиста желе и да направе своје планове како да се до 2025. прилагоде условима за придруживање ЕУ", навео је Мајсторовић.

Додао је да је пред Србијом највећи изазов у области владавине права, односно поглавља 23 по којем ће се, каже, мерити колико је Србија решена да испуни услове за придруживање ЕУ. 

"Времена је мало. Да би Србија постала члан ЕУ 2025. мора да заврши преговоре до 2023. јер државама чланицама треба око две године да ратификују тај споразум", напомиње Мајсторовић.

На регионалној конференцији "ЕУ и Западни Балкан" учествовали су и Иван Вејвода из Института друштевних наука из Беча, Малинка Ристевска Јорданова из Института за европске политике из Скопља, амбасадор Бугарске Радко Влајков и представница Делегације ЕУ у Србији Нора Хајринен.