Мишчевић: До краја марта спремни за отварање пет поглавља

Говорећи на скупу "Отварање поглавља 30 – Шта нам предстоји?", Мишчевићева је рекла да ће Србија до краја марта "послати" у Брисел и поглавље које се тиче економске и монетарне уније.

"Тако да ћемо имати пет поглавља пред државама чланицама, што значи да смо до краја марта у потпуности спремни за отварање пет поглавља. Надам се да ће се наша агенда наставити овим темпом", рекла је Мишчевићева.

Шефица Преговарачког тима у преговорима са ЕУ каже да нема бојазан за добар рад након отварања поглавља 30, које се односи на спољне економске односе, иако постоје тврди услови за затварање тог поглавља, пре свега чланство у Светској трговинској организацији (СТО).

Србија је у децембру прошле године отворила поглавље 30, а два мерила за затварање поглавља су чланство Србије у СТО и усвајање Акционог плана у погледу усклађивања законодавства и правних тековина ЕУ у тој области.

Како је речено на скупу, приступањем ЕУ, Србија ће практично укинути све споразуме о слободној трговини које има закључене са трећим земљама, а поред тога, споразуме о економској сарадњи који у себи садрже клаузулу најповлашћеније нације, мораћемо или да откажемо или да изменимо.

То ће све бити дефинисано Акционим планом, који је друго мерило за затварање.

Србија, иначе, има 127 споразума о економској сарадњи, а у "90 и нешто" налази се та клаузула.

У везу са тим, Мишчевићева је навела да Акциони план није неуобичајен критеријум, а подразумева да је потребно направити потпуни план укључујући укидање важења споразума о слободној трговини.

То је, навела је, питање које може да отвори озбиљну политичку расправу и о томе треба разговарати.

"Моја је убеђеност, и поред доста тврдих услова за затварање поглаваља, а то је чланство у СТО, и немам бојазан за добар рад након отварања поглавља, јер је у рукама способних људи који се у то разумеју", рекла је Мишчевићева на скупу "Отварање поглавља 30 – Шта нам предстоји?".

Мишчевићева је навела да у новој Стратегији за Западни Балкана, која је недавно представљена, имамо оквирну, потенцијалну годину за чланство у ЕУ – 2025, што, према њеним речима, значи да до 2023. године морамо завршити преговарачки процес.

Како је додала, годину и по до две године потребно је да државе чланице ратификују споразум, као и за ратификацију и референдум у Србији.

"То значи да нема превише времена како бисмо испунили мерила, завршили преговоре о чланству са СТО и превазишли сва питања која и даље стоје", рекла је Мишчевићева.

Нaвела је да СТО у чланству има ЕУ, као и све државе чланице, па самим тим Унија од земаља тражи да постану и чланице СТО.

Акценат на јачању административних капацитета 

Потпредседница Радне групе за поглавље 30 Министарства трговине Татјана Динкић појаснила је да се то поглавље састоји од заједничке трговинске и инвестиционе политике и обухвата регулисање промета робе двоструке намене, извозних кредита и развојне и хуманитарне помоћи.

Навела је да је Европска комисија констатовала да постоји висок степен усаглашености наших са прописима ЕУ и да акценат треба ставити на даљу хармонизацију и јачање административних капацитета.

Када је реч о заједничкој трговинској политици, Татјана Динкић је рекла да смо практично усклађени са правилима СТО и додала да очекује даље јачање административних капацитета.

"Предвидели смо 2021. годину, као ону у којој ћемо ускладити све антидампинг мере и заштитне мере", навела је потпредседница Радне групе за поглавље 30 Министарства трговине.

Додала је и да смо, када је реч о извозним кредитима, усаглашени у делу који се односи на краткорочне извозне кредите, а да ћемо постићи усаглашеност и у делу који се тиче дугорочних извозних кредита.

"Када је реч о роби двостурке намене, ту пратимо ЕУ у стопу", подвукла је Татјана Динкић.

Додала је да ће Србија, приступањем у ЕУ, практично укинути све споразуме о слободној трговини које има закључене са трећим земљама, а поред тога ће споразуме о економској сарадњи који у себи садрже клаузулу најповлашћеније нације морати или да откаже или да измени.

То ће све бити дефинисано Акционим планом, који је друго мерило за затварање.

За поглавље 30, уместо само да примамо, треба и да пружимо развојну и хуманитарну помоћ.

"Мораћемо да уложимо финансијски напор, да и у буџетском оквиру Србије, нађемо места и за одговарајући финансијски издатак који ће бити усмерен управо на развојну помоћ", каже Дејан Ралевић из Министарства спољних послова.