Колико је далеко или близу решење за Космет

"Медијација, спречавање и решавање конфликата у настајућој парадигми" – у крајње општем наслову међународне конференције, у организацији бившег шефа дипломатије Ивана Мркића, његов наследник нашао је место за конкретно питање Космета.

Поједини стручњаци, попут Тибора Варадија, верују да ово неће бити година решења. Не искључују замрзнут конфликт. Да ли смо нечему ближи?

"Не могу да кажем да ли смо ближи или нисмо ближи", рекао је шеф дипломатије Ивица Дачић.

"Али је немогуће тражити комромис где ће једна страна бити стално оштећена, да не кажем, ојађена, то је немогуће, немате решење", додаје Иван Мркић.

Ипак, највиши званичници Уније понављају да неће увозити нерешене конфликте.

"Ако Србија жели да буде чланица, онда та земља мора да са Косовом нађе правно обавезујућу форму нормализације. Споразум мора бити обухватан, коначан и правно обавезујућ", поручио је европски комесар Јоханес Хан.

Ивица Дачић пита да ли се то односи и на Приштину?

"Нисмо деца којој ће дати лизалицу, зато што су нам рекли бићете чланица ЕУ и ми ћемо заборавити Косово. Они не познају српски народ, који из ината на то неће пристати", навео је министар спољних послова.

У Канцеларији за Косово и Метохију лоптицу, када је реч о решењу, ипак, враћају народу.

"О сваком понуђеном или дефинисаном решењу за будућност КиМ, коначну реч даће народ Србије, не било који страни званичник или амбасада, не било који центар политичке или друге моћи", истиче директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

До тада, Београд, каже шеф дипломатије, ради на томе да број земаља које су признале јужну покрајину буде испод 100, односно 96.

Иако није пресудно, јер Кина и Русија ветом могу да спрече чланство у УН, Приштина у том случају не може да тврди да их је признало више од половине од 193 чланице те институције.