Шта је у 13 пакета које је Вучић однео у Загреб?

Двор на Уни био је, по структури становништва, "српско место".

Према попису из 1991. године, у том граду живело је укупно 14.555 људи, а од тога чак 12.591 Србин. Међу осталима су били – 1.395 Хрвата, 311 се тада декларисало као Југословени, а још око 300 као "остали".

Председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, коментаришући случај те документације за Танјуг, каже да зна да се ради о матичним књигама, књигама умрлих, рођених, венчаних.

Каже да су Срби, када су бежали 1995, спаковали општинске књиге и носили са собом, јер се из искуства, из претходних ратова, зна да су паљене те књиге ако остану и онда се "не зна ни када је ко рођен, ни ко је с ким ожењен и све се морало утврђивати путем суда".

У Србији је то све, каже Штрбац, пребачено у електронску форму, а неке од тих књига су раније враћене.

Штрбац је потпуно сагласан са тим да се све књиге врате тамо одакле су.

Каже и да је видео коментаре у хрватским медијима да је то Вучићев "данајски дар" Хрватској, што, по њему, и није далеко од истине.

"Где су, на пример, сви ти Срби којих је у Двору на Уни било 99 одсто? Срба. А где су сада? Ево вам, па проверите где су ти Срби", рекао је Штрбац.

Хрватски медији о папирима 

Чини се да је његово питање управо оно што поводом тих 13 пакета брине Хрватску.

Тај чин српског председника, према хрватском порталу Дневно, показује да је он "уистину вешт политичар", који је – на хрватско инсистирање о давању информација о несталим Хрватима – одговорио "шах-мат потезом, први подастирући документе на које одговор треба дати Хрватска".

ХРТ документацију из Двора на Уни види као "опасан и непријатељски" поклон, јер ти папири, који доказују да је у предратном Двору на Уни, тада већински српском, "можда из перспективе Београда могу бити темељ за тражење накнаде имовине али и станарских права".

Предавањем те документације, заправо се догодило "супротно од онога шта је велики део хрватске нације очекивао", те да, уместо да хрватска дипломатија искористи прилику и "притисне" Вучића да открије податке о судбини хрватских жртава, прилику је искористио "спретни" српски председник, коментарише се у Хрватској.

Када је председнику Србије упућено питање хоће ли хрватској страни дати податке које поседује Србија, а који се тичу одбране града Вуковара, "будући да се у тим списима налази кључ за откривање судбине несталих Хрвата", Вучић је, подсећају хрватски медији, рекао да нема проблем да каже ако је почињем злочин и ако су убијени Хрвати, али да се нада и да је у Хрватској тако.

"Нећу да кажем шта очекујемо од Лоре и да очекујемо исти аршин и за Србе када је реч о суђењима за ратне злочине, али Србија ће учинити све што може да помогне, све ћемо урадити и мислим да ћемо имати помаке. Ја немам проблем да кажем ако је почињен злочин и ако су убијени Хрвати – да то кажем, да је почињен злочин, али надам се да је и у Хрватској тако", рекао је Вучић.

Анте Назор, управник Хрватског меморијално-документацијског центра, каже да се управо на томе што је Вучић донео види да нема важних помака, с гледишта хрватских интереса, те да Хрватска чека пре свега протоколе из вуковарске болнице, које је ЈНА однела из Вуковара децембра 1991.