Тадић тражи промену Кумановског споразума

"Нема ни једног разлога да се у овом тренутку, када је Србија показала да је фактор стабилности у региону, не промени Кумановски споразум. Подсећам вас да су делови тог споразума такви да постоји још зона забрањеног лета. Не постоји објективно ниједан безбедносни разлог зашто би тако нешто постојало", рекао је Тадић у интервјуу који ће "Политика" објавити у недељу.

Према његовим речима, "Србија није фактор дестабилизације, није ни на кога пуцала, нити су њени војници и официри, док други јесу пуцали на грађане српске националности, на српске официре и на српске војнике".

Председник Тадић је казао да, објективно говорећи, данас треба да се мења Кумановски споразум о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије који је потписан 9. јуна 1999. године.

Тадић је нагласио да се, када је реч о успостављању косовских безбедносних снага, успортивио таквом решењу када се први пут појавио у плану Мартија Ахтисарија.

"Од почетка преговора, када се први пут појавила у Ахтисаријевом плану идеја о такозваним косовским безбедносним снагама, успротивио сам се таквом решењу и рекао сам да је то такво решење за Србију апсолутно неприхватљиво данас и да ће бити увек неприхватљиво. То нису снаге које безбедносно угрожавају Србију", нагласио је Тадић.

Председник Србије рекао је да је реч о лако наоружаним припадницима безбедносних снага, али да су то снаге које могу у будућности бити заметак војске или армије која би могла бити фактор безбедносних ризика у региону.

"То кажем због тога што се поставља питање одакле се регрутују припадници тих снага. Наше искуство је да се врло често они регрутују из терористичких одреда. Тако је са свим безбедносним структурама на Косову и Метохији", казао је председник Србије.

Тадић је подсето да је тзв. АНА (Албанска национала армија) међународно дефинисана као терористичка организација и да то није урадила држава Србија, већ интернационалне институције.

Кумановски споразум

Војно-технички споразум у Куманову потписан је 9. јуна 1999. године и њиме је дефинисано повлачење српских снага безбедности са Косова, као и успостављање тампон-зона на административној граници Србије са Косовом.

На тај начин окончана је операција ваздушних удара НАТО-а против СР Југославије, а у нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.

Штета нанета НАТО бомбардовањем се процењује на око 30 милијарди долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених.