Формирана Комисија за тајне гробнице

Са задатком да открије и обележи гробнице на адекватан и пристојан начин какав жртвама и припада, Влада Србије и Министарство правде формирали су Комисију за тајне гробнице убијених од 1944. године, изјавио је државни секретар Министарства и члан Комисије Слободан Хомен.

"Наш задатак није да се бавимо политиком и политичким догађајима из Другог светског рата. Став Владе Републике Србије јесте да свако има право на гробно место и да оно мора да буде обележено", навео је Хомен.

Указао је да ће Министарство правде предложити Влади да скине ознаке поверљивости са свих релевантних докумената који ће бити потребни у раду Комисије и нагласио да не треба очекивати резултате преко ноћи.

На питање о откривању места где је сахрањен вођа четничког покрета генерал Драгољуб Михаиловић, Хомен је одговорио да је став Комисије да се у ексхумацију његових посмртних остатака крене тек кад се са великом сигурношћу добију тачни подаци о том месту.

У Комисији се, према речима државног секретара, налазе представници свих државних органа и релевантних министарстава, као и представници Народне скупштине Србије и Републичког тужилаштва.

Председник Комисије Слободан Марковић је рекао да су њени циљеви да се истраже, пронађу и обележе све тајне гробнице у којима се налазе остаци стрељаних особа од септембра 1944. до 1952. и утврди њихов тачан број.

Значај Комисије, према Марковићевим речима, заснива се на праву грађана да знају под којим околностима су убијени њихови рођаци и где су сахрањени, а да је држава у обавези да им то право омогући.

Састав Комисије јемство за свестраност и непристрасност

Према мишљењу Марковића, састав Комисије, у којој су и историчари који су се бавили том темом, јемство је да ће сва питања бити сагледана свестрано, "без икакве идеолошке и политичке пристрасности".

Како је он оценио, ОЗНА и од 1946. и њена наследница, Управа државне безбедности (УДБА), пуних су осам година, све до 1952, деловале без икаквих уставних и законских овлашћења.

Као пример за то Марковић је поменуо наводе из енциклопедије БИГЗ из 1976. године, у којој стоји да УДБА од средине 1952. године више није војна формација "и од тада своје задатке врши у оквиру Устава и законима утврђених овлашћења".

"Реч је о истраживању рада формација које су деловале ван уставних и законских овлашћења пуних осам година након Другог светског рата", прецизирао је Марковић.

Како је навео Марковић, цивилизацијски аспект Комисије лежи у томе да је у Србији дошло време да се држава суочи са питањима савладавања ауторитарне прошлости.

Према подацима стручњака који су изучавали то питање, међу страдалима има велики број невиних људи, што чини задатак Комисије још осетљивијим и још одговорнијим, рекао је Марковић.

Најавио да ће Комисија организовати и есхумације у свим случајевима где то буде било могуће.

Према речима Срђана Цветковића из Института за савремену историју, процењује се да у ужој Србији има око 30.000 тајних гробница, с обзиром да свако село у има своју гробницу.

На сваких 1.000 становника било је у просеку осам жртава егзекуција, навео је Цветковић и додао да је Словенија открила 600 тајних гробница.

Комисији ће у раду помоћи и искуства Државне комисије Словеније, која на откривању тајних гробница ради пуних 20 година, а чији представници тренутно бораве у Београду.