Шинзо Aбе у понедељак у историјској посети Србији

То ће бити прва посета Београду на тако високом ниову у последње три деценије, па је долазак Абеа унапред добио епитет "историјски".

Последњи јапански премијер који је посетио Београд, пре 30 година, био је Јасухиро Накасоне.

Упркос одсуству билеатералних контаката званичника на највишем ниову, односи две земље су традиционално добри и пријатељски, а амбасадор Јапана у Београду Ђунићи Марујама сматра да ће предстојећа посета Абеа бити добра прилика да се та сарадња унапреди и да се пренесу искуства, пре свега у области развоја приватног сектора и малих и средњих предузећа.

Јапански дипломата недавно је истакао да Србија постаје све интересантније тржиште, о чему сведоче јапанске компаније које већ послују у Србији, али и све већи број привредника заинтересованих за улагања у нашој земљи.

Србија је веома заинтересована за јапанске инвестиције у области аутомобилске, хемијске, фармацеутске и ИТ индустрије, као и улагања у области пољопривреде, заштите животне средине и туризма.

Амбасадор Србије у Јапану Ненад Глишић истиче да је посета Абеа резултат узлазног тренда у билатералним односима две земље и велики сигнал за јапанске фирме да наставе да улажу у Србију.

Србија и Јапан су, иначе, прошле године обележиле 135 година од прве званичне преписке, односно од 1878, када је, на Берлинском конгресу, Србија призната као независна краљевина, а српски краљ Милан Обреновић о томе је јапанског цара Меиђијуа писмом обавестио 1882 године.

Уследило је признање Србије као независне државе, чиме су и званично успостављени односи две краљевине.

Данас Србија и Јапан имају развијену сарадњу у области политике и економије, као и у културној и просветној размени.

Укупна робна размена у 2016. износила је 153 милиона евра, а 2015. године 137 милиона евра.

Прва јапанска инвестиција у Србији била је 2006. године када је Дуванска компанија "Јапан тобако интернешенел" (ЈТИ) купила акције "Дунавеске индустрије Сента", а у септембру прошле године јапанска компанија "Јазаки" отворила је фабрику за производњу кабловских сетова за камионе "Дајмлер" у Шапцу, што је једна од највећих гринфилд инвестиција у Србији.

Градоначелник Београда Синиша Мали и представници јапанско-француског конзорцијума "Итоћу-Суез" потписали су 2017. године споразум о изградњи постројења за прераду комуналног отпада и производњу топлотне и електрицне енергије у Винци.

Реч је о инвестицији у вредности од око 300 милиона евра.

Јапан је и један од најзначајнијих донатора у Србији.

Бесповратна помоћ и позајмице Србији од 1999. износе више од 500 милиона евра и обухватају донације, техничку сарадњу и кредит у јенима.

Међу поклонима Јапана Србији и су жути аутобуси ГСП-а, ботанички вртови у Београду и Врњачкој Бањи, помоћ здравственим установама...

Посебно је важна помоћ коју је Јапан пружио Србији у време поплава и избегличке кризе.

Ипак, Јапан је признао једностарано проглашену независност Косова, али је био уздржан приликом гласања о пријему Косова у Унеско 2015.

Актуелни јапански премијер Абе је на ту функцију реизабран прошле године.

Према оценама познавалаца прилика у тој земљи, премијер Абе важи за прагматичног политичара, који је, како наводе, знао да се зближи са председницима САД и Русије, Доналдом Трампом и Владимиром Путином, а да истовремено наступа код куће са националистичком агендом.

Када је први пут изабран за премијера 2006, имао је само 52 године и био је најмлађи премијер Јапана и први рођен после Другог светског рата.

Након 12 месеци је, међутим, напустио тај положај, али се вратио на власт 2012. са обећањем да це оживети јапанску привреду и увести "дипломатију која има панорамску перспективу над мапом света".

На економском плану, Абе је кренуо политиком по њему названом "Абеномикс", а представља комбинацију великодушне државне потрошње и монетарног попуштања Централне банке.

На домаћем плану следио је националистичку агенду, предлажући измене пацифистичког устава, који су наметнуле САД, како би Јапан своје одбрамбене снаге могао да претвори у праву армију.

Бивши амасадор Јапана у Београду Ђуићи Такара је, иначе, једном приликом 2016. године изнео податак да у Србији живи 145 јапанских држављана, а у Јапану око 180 Срба.