"Зелено светло" Ангеле Меркел

Председник Србије Борис Тадић и немачка канцеларка Ангела Меркел сагласили су се у Берлину да је Србија испунила све услове за одмрзавање прелазног споразума са Европском унијом, што је први корак ка званичном подношењу кандидатуре за чланство у Европској унији.

Председник Тадић је истакао да Србија подношењем кандидатуре за чланство у ЕУ жели да отклони сваку дилему о стратешком правцу наше земље и да буде јасно да Србија нема алтернативу процесу европских интеграција.

"Наши европски пријатељи сугеришу нам, а међу њима је и Немачка, да се иде корак по корак. Управо у том смислу треба нам подршка европских партнера да што пре дође до одмрзавања прелазног споразума", рекао је Тадић одговарајући на питање новинара како после сусрета са Меркеловом види план Србије за кандидатуру пре одмрзавања ССП-а.

"Србија чини све да се сарадња са Хагом настави и чини све да хапшење Младића и Хаџића буде окончано и ја верујем да ће после следећег извештаја Сержа Брамерца бити могуће и одмрзавање тог споразума и подношење кандидатуре ове године", рекао је Тадић.

"Србија остаје привржена европским интеграцијама. Без Србије нема стабилности и политичког и привредног развоја југоисточне Европе, али Србија преузима на себе и одговорности и практичне кораке у правцу европских интеграција", рекао је Тадић и додао да је у том смислу за Србију од великог значаја потпуно јасна подршка Немачке том процесу.

Меркелова је као добру и позитивну вест навела либерализацију визног режима са Србијом.

Изразила је, како је рекла, своје поштовање за политику коју председник Србије води, како на унутрашњем тако и на спољашњем плану и српском народу изразила саучешће поводом смрти патријарха Павла.

Косово као једина тачка неслагања

Меркелова је најавила да ће Немачка остати у контакту са европским партнерима који мисле да још нису испуњени услови за примену Прелазног споразума.

Председник Тадић је навео да је са немачком канцеларком говорио и о политичким и другим темама и да је Косово једина тачка где између Београда и Берлина постоје разлике у мишљењима, будући да Србија, како је истакао, "не признаје, нити ће признати Косово".

"Србија питање властитог интегритета брани дипломатским и правним аргументима и верујемо да ћемо после одлуке Међународног суда правде бити у новим околностима које омогућавају да се настави политички дијалог и преговарачки процес како би се постигло политичко и одрживо решење, не само када су у питању Срби и Албанци, него читав простор југоисточне Европе који мора бити у целини интегрисан у ЕУ", објаснио је председник Србије.

Председник је указао на чињеницу да билатерални односи две земље иду узлазном линијом и да Немачка и Србија развијају интезивну привредну сарадњу.

Према Тадићевим речима, било је речи и о Босни Херцеговини. "Србија подржава пуни интегритет Босне и Херцеговине и остаје привржена преговарачком процесу. Србија као чланица Уједињених нација и као земља гарант Дејтона брани инегритет сваке, а посебно суседне земље и противи се подели Босне", истакао је српски председник.

Рекао је да Србија истовремено жели демократски договор три народа у Босни, јер је то и основ Дејтонског уговора.

Председник Тадић једнодневну радну посету Берлину започео је разговором са немачким министром иностраних послова Гвидом Вестервелеом.

Тадић је један од првих иностраних државника који је посетити Берлин и разговарао с канцеларком Ангелом Меркел после њеног поновног избора на ту дужност и фомрирања нове немачке владе, крајем октобра.

Заједно са председником Тадићем у посети Берлину је и шеф српске српске дипломатије Вук Јеремић. 

Подршка Србији на путу евроинтеграција

Тадић борави у Берлину само 19 дана после избора немачке владе и та чињеница има одређену политичку тежину ако се има у виду оцена аналитичара да је баш Немачка, као држава и као водећа земља моћи и одлучивања ЕУ, заправо, једна од најважнијих тачака подршке Србији на путу европских интеграција, без обзира на то што између Берлина и Београда у неким важним питањима, као што је Косово, постоје разлике у ставовима.

Иако Меркелова у својој владиној декларацији, поднетој прошле седмице пред посланицима Бундестага, није изричито говорила о Балкану, став према Србији ''старог'' коалиционог партнера у немачкој влади, њених демохришћана, углавном је познат.

Србија је, како кажу демохришћани, била и јесте европска држава и има, као и остале земље западног Балкана, потпуно јасну перспективу приступа ЕУ, али остаје разлика у ставовима око Косова.

Када је реч о новим коалиционим партнерима у влади Меркелове, либералима, које је некада водио бивши шеф немачке дипломатије Ханс-Дитрих Геншер, а данас актуелни шеф немачке дипломатије Вестервеле, они, изгледа, имају нешто више разумевања за Србију и српски однос према Косову.

Либерали, судећи према њиховом изјавама, сматрају да је Србија важна земља за цео регион и да заслужује даљи развој, али да Косово не би требало да ставља у центар своје политике.

Потписан меморандум о енергетској сарадњи

Директор Електропривреде Србије (ЕПС) Драгомир Марковић и представници немачке енергетске компаније RWE Јирген Гросман и Фриц Фаренхолт потписали су у Берлину меморандум о сарадњи, у присуству председника Србије Бориса Тадића и министра привреде Немачке Рајнера Бридерлеа.

Тадић је претходно имао билатерални састанак са Бридерлеом, у министарству привреде, где је меморандум и потписан.

Меморандум предвиђа сарадњу засновану на енергетском партнерству и заједничке немачко - српске пројекте на српском тржишту струје.

Меморандумом је предвиђено и да се испитају могућности изградње хидроелектрана, укупног капацитета од 3.000 мегавата, на Дунаву, Морави и Дрини.

Изградња електране на Дрини, у делу према Републици Српској, имала би прекогранични значај, истиче се у саопштењу поводом потписивања Меморандума.

Компанија RWE је међу пет водећих снабдевача електричном енергијом и гасом у Европи. Меморандумом са ЕПС и Владом Србије настоји да прошири свој утицај у источној Европи, наводи се у саопштењу.

Марковић је рекао да Меморандум обухвата рад на три велика пројекта у хидроенергетику Србије - пројекат реверзибилне хидроелектране Ђердап 3, енергетског и привредног искоришћења Велике Мораве и заједнички пројекат са Републиком Српском који се тиче хидроелектране на потезу Горње Дрине.

"Укупна вредност свих тих пројеката у коначном обиму, јер је то дуготрајан процес, превазилази пет милијарди евра. Надамо се да ћемо тим пројектима чисте енергије, из хидропотенцијала, побољшати енергетски портфолио наше компаније", рекао је Марковић и изразио наду да ће реализација тих пројеката, израде студија и анализа, почети већ ове године.