Дачић: Мудра политика Србије, добра порука из ЕУ

Дачић је на новогодишњем пријему у Министарству спољних послова за дипломате и уреднике медија навео и да је председник Европске комисије Жан Клод Јункер издвојио Србију и Црну Гору као лидере европских интеграција, те да ће радити на стратегији за њихово успешно приступање до 2025. године.

Министар је указао и да је први пут дефинисан временски оквир чланства Србије у ЕУ, што је веома добра порука.

Дачић је истакао да је задовољан резултатима који су постигнути у спољној политици током 2017. и изразио наду да ће током бугарског председавања ЕУ број отворених поглавља бити знатно већи, те да ће се на тај начин одати признање Србији и валоризовати напредак који чини на европском путу.

Подсетио је да је Србија прошле године отворила шест преговарачких поглавља односно да је од почетка преговарачког процеса укупно отворено 12 поглавља, с тим да су два поглавља привремено и затворена.

"Ово је свакако успех, међутим, број отворених поглавља би требало више да одговара нашим напорима и резултатима које смо постигли у преговарачком процесу. Надам се да ће током бугарског председавања број отворених поглавља бити знатно већи", рекао је Дачић.

Шеф дипломатије је истакао да је мудром и уравнотеженом политиком Србија промовисала националне интересе, пре свега заштиту територијалног интегритета и суверенитета и наставила са активностима на реализацији кључног спољнополитичког приоритета, а то је пуна интеграција у ЕУ.

Дачић је истакао да је Београд у потпуности посвећен и дијалогу са Приштином под окриљем ЕУ и додао да очекује да и Приштина поштује и испуњавања преузете обавезе.

"Настављени су напори да се свим расположивим дипломатским средствима заштити наш територијални интегритет и суверенитет, као и да се осујете покушаји остваривања чланства Приштине у различитим међународним организацијама", навео је Дачић.

Позитивни резултати остварени су у Интерполу, Унеску. "На том плану имали смо подршку наших пријатеља широм света. Међу њима је било и земаља које су у ранијем периоду признале једнострано проглашену независност Косова од којих су неке у међувремену такве одлуке ревидирале, попут Суринама и Гвинеје Бисао, док друге такву могућност разматрају", навео је Дачић.

Министар спољних послова је додао да је чврсто опредељење за развој односа са Русијом поткрепљено редовним сусретима високих званичника и редовним суретима и садржаним разговорима које две стране имају, што је показала недавна посета делагације Србије Москви, са председником Александром Вучићем на челу.

Амбасадори о односима својих влада са Београдом

Задовољан је шеф дипломатије односима са свима, па и онима са којима не делимо увек иста мишљења. После 31 годину у Србију долази јапански премијер. Амерички председник је позван. Било је сусрета на највишем нивоу са кинеским званичницима.

"Што се тиче односа Србије и Кине ја бих рекао једном реченицом – на врху, најбоље до сада", истакао је кинески амбасадор Ли Манчанг.

У фебруару стиже Сергеј Лавров. О тој посети и односима две земље руски амбасадор Александар Чепурин насамо је разговарао са Ивицом Дачићем. Ипак, нису сви задовољни односима Србије са Русијом.

Амерички сенатори траже од Вашингтона да посвети већу пажњу Србији због одбране од за њих малигног руског утицаја.

"Извештај је озбиљан и има важне поруке, али на свакој земљи је да одлучи како ће на њега да реагује", навео је амбасадор САД Кајл Скот.

Чепурин је рекао да Русија са Србијом има "не тако дугу традицију – само 180 година дипломатских односа". "Ништа у нашој сарадњи није направљено против некога", истакао је амбасадор.

Министарство је задовољно билансом сусрета са страним званичницима. Ипак, из претходне године остаће и вест да од 69 српских амбасадора готово трећину није примио шеф дипломатије земље у којој су на служби.

Ипак, поједини страни амбасадори у Србији не само да се редовно сусрећу са овдашњим званичницима, него и износе ставове о унутрашњим питањима.

"Мој одговор на ваше питање ће бити – Зашто настављате да ми постављате питања о унутрашњим стварима Србије. Моја улога је да објасним својој Влади шта се дешава у Србији, да Срби разумеју америчку политику. Трудим се да се не мешам у унутрашње ствари Србије, јер то није мој посао", рекао је Скот.

Перспектива сарадње је посао амбасадора, каже Чепурин. "Можемо да имамо неке оцене, нека мишљења, то је нека друга ствар, то није посао амбасадора, треба да радим да видимо перспективу наше сарадње", истакао је Чепурин.

О перспективи статуса Руског хуманитарног центра, на који Запад гледа са подозрењем, обојица амбасадора дипломатски одговарају – на Влади и грађанима Србије је да одлуче о том питању.