Шта би Србији могла да донесе нова стратегија Брисела

Стратегија проширења Европске комисије најављена за фебруар, кључни је догађај ове године за земље западног Балкана. За Србију један од позитивнијих докумената откако је у процесу приступања. Поверљиви документ чији је садржај ипак доспео у јавност , требало би јасније да дефинише перспективу државе, а 2025. годину да означи као циљани датум за улазак у чланство. Држави је стало да буде укључена у припрему тог документа.

Ако такозвана Јункерова стратегија означи 2025. годину за улазак у чланство, лако ћемо одбројати кораке уназад. Сва преговарачка поглавља треба затворити до краја 2023. године, а до краја 2019. постићи обавезујући споразум о нормализацији односа Београда и Приштине.

Нису тек тако Србија И Црна Гора апострофиране као "фронт ранерси", то јест предводници трке за улазак у Европску унију у нацрту.

Jадранка Јоксимовић, министарка за европске интеграције каже да се разговара о њему, припрема се на нивоу држава чланица.

"Ми верујемо да ћемо бити од почетка укључени да бисмо заиста бранили овај лидерски став Жан Клод Јункера који је изричито поменуо Србију и Црну Гору - не да би друге обесхрабрио, него да би управо показао колико је важан тај индивидуални приступ да оног који иде добро и ко напредује, поменете и подржите", каже Јоксимовићева.

Малобројни који су имали увид у документ , кажу, у мало текста, много добрих ставки за Србију.

Владимир Међак из Европског покрета Србије каже да је то да државе кандидати почну да учествују у форми тихог посматрача у раду Савета министара ЕУ, уопште у састанцима у Бриселу, што је веома битно из неколико разлога.

"Прво, на тај начин ми ћемо много да научимо, ми постајемо присутни, немамо право гласа додуше, али можемо да кажемо шта мислимо", каже Међак.

И док Брисел пише стратегију, Србија, како сазнајемо, лобира да текст буде што ближи нашим очекивањима.

Лобирају и други, незадовољни издвојеном позицијом Србије И Црне Горе и шемом "2+2+2" према којој су у другој групи Македонија и Албанија, а на зачељу Босна и Херцеговина и Косово. Зато треба активирати, од билатералне до парламентарне дипломатије и контаката које има цивилни сектор.

"Сваки канал је добар јер о свим овим одлукама о том документу на крају његовре реализације ће одлучивати државе чланице", каже Владимир Међак из Европског покрета Србије.

Суседима је важно што стратегија налаже да се реше међугранични спорови. Нама, то што предвиђа веће економско и финансијско присуство ЕУ на Западном Балкану.

"Ја се искрено надам да ће у Стратегији бити одређене подстицајне мере када је у питању развој ових држава, имајући у виду да је веома приметан раскорак у степену развијености земаља Западног Балкана кандидата у односу на ЕУ", рекао је Срђан Мајсторивић из Центра за европске политике. 

Процењује се да би евентуални проблем при усвајању стратегије могло да буде то што неке земље чланице нису за лоцирање датума за улазак у чланство.

број коментара 3 пошаљи коментар
(уторак, 02. јан 2018, 20:13)
anonymous [нерегистровани]

Nista posebno!

Jedino da bude Balkanska zrtva da uvedu u EU one sto neznaju stace sa njima ,nego preko leda Srbije i to sa ucenama.Ocevidnoje nismo coravi.

(уторак, 02. јан 2018, 19:43)
milan [нерегистровани]

UED

UED, Ujedinjene Europske Države su oduvek san svakog
poštenog i miroljubivok stanovnika Europe.To želi i Rusija,
koja je u nekoliko navrata izhavila da želi jaku i ujedinjenu
Europu, koja bi bila garant mira i prosperiteta.

Kada to možemo očekivati?Bilo kada jer nikada nije kasno.

(уторак, 02. јан 2018, 12:49)
anonymous [нерегистровани]

Sta bi Srbiji...

Sta bi Srbiji mogla da donese nova strategija Brisela. Samo jedno. Zvanicno priznanje Kosova, posto je nezvanicno vec priznato.