Eкономисти о унутрашњем дијалогу о Косову

Селаковић је у паузи округлог стола на коме учествују представници економских факултета и института казао да економски односи, њихов развој и боља позиција Београда ствара већи кредибилитет, уважавање и поштовање Србије у ширим оквирима.

Оценио је да је данашње излагање економиста било изузетно корисно и значајно и да је начин излагања био егзактан, па је подразумевао и анализу тржишта, становништва, али и све оно што нису "пуке" бројке, да би се дошло до прогноза у вези са економским развојем.

Декан Економског факултета Универзитета у Београду Бранислав Боричић сложио се да се данас показало да је економија најегзактнија наука.

"Могли смо да чујемо пуно јасних предлога и верујем да ће након овог заседања поново, када се ствар врати на политички ниво, многе ствари бити јасније и лакше за одлучивање", рекао је Боричић.

Декан Економског факултета у Приштини Небојша Стошић указао је на бројне проблеме на КиМ, а међу њима су и економски проблеми који су, како каже, јако велики.

"Морамо да кренемо од економских проблема, лично сматрам да читав процес преговора мора да буде интегрисан да решење буде јединствено. Да буде све договорено и да не идемо у нека парцијална решења јер ад хок решења могу само да нас одведу на странпутицу", рекао је Стошић.

Он је током излагања предложио формирање две слободне царинске зоне - север и југ, као и покретање процеса у вези са приватизацијом која се дешавала на простору КиМ.

Његов предлог је и да се направи Гарантни фонд који ће српским привредницима омогућити да више инвестирају на том простору.

"Десет година се спроводи противправна приватизација. Без процене вредности капитала се улази у продају предузећа. Велики економски системи као Електропривреда Косова су већ преименовани. Највећи проблем је да Трепча као таква опстане, да она буде осовина за развој малих и средњих предузећа", рекао је Стошић.

Према речима Стошића, процене реалних ресурса на КиМ варирају, почев од оне да се ради о 500 милијарди евра само у угљу, до неких 13,5 милијарди колико је изнела Независна комисија која је на КиМ ушла након НАТО бомбардовања. 

Економиста Љубомир Маџар каже да ће Србија морати да буде флексибилна у решавању косовског питања јер је увек било "да велике силе кроје капу малим силама" и да у границама онога на чему инсистирају треба тражити неки свој "оптимум".

"Када је у питању власништво, ту треба бити доследан и ту не треба правити компромисе, сем понешто око друштвене својине, а и ту су наши аргументи веома јаку будући да је велики број фирми на Косову био у власништву или су предстваљале филијале фирми чији су центри били у Србији", рекао је Маџар.

Када је реч о демографским пројекцијама, каже да уколико би Косово било у потпуности реинтегрисано у Србију, што је за сада мала вероватноћа, да би после 2050. или 2060. године могло да се догоди да Албанци буду већина у Србији.

"Ја сам не бих волео да постанем припадник мањине у Србији, нити бих волео да то буду моја деца и то је једна дугорочна перспектива која мора да се има у виду у свим наредним преговорима јер демографија не ради за нас, него за оне друге. То је ствар која мора озбиљно да се поштује", казао је Маџар.

Маџар сматра да Косово, које је сада препрека на путу ка ЕУ, треба претворити у инструмент којим ће се укључење Србије у ЕУ убрзати и предложио да Србија и Косово истовремено уђу у европску породицу.

Са друге стране, Маџар сматра да мора да се настави развој међусобних економских односа. 

Декан Економског факултета Универзитета у Суботици Александар Чучковић оценио је да се налазимо у ситуацији када неко решење треба пронаћи а по његовом личном мишљењу се оно везује за питање да ли Србија треба или не треба да призна независност Косова.

Чучковић је рекао да је против тога да се прихвати независност и да је за то да се нађе решење које ће Србији омогућиити да се развија и напредује, наводећи да је Србији сада кренула у економски добром правцу што, каже, показују резултати.

Указао је на присутност Србије на косовском тржишту и навео да Србија треба да води политику која ће елиминисати царинску заштиту, јер је интерес Србије да јача своје економско присуство у окружењу.

Политика само треба да подржи економију, рекао је декан Економског факултета у Крагујевцу Петар Веселиновић, наводећи да бизнисмени несметано раде, да нема неких превеликих баријера, а да би потенцијална могла да буде она у политичком аспекту.

"Оно што мене брине је сива зона, а ту сви онда губе", рекао је Веселиновић.

Веселиновић сматра да држава треба да инсистира на на ревизији приватизације на КиМ, која је, како оцењује, по свом карактеру нелегална, противна домаћим и међународним прописима и резолуцијима на којима се темељи међународно присуство у јужној српској Покрајини.  

Референдум на коме би грађани одлучили на који начин треба да се реши питање предложила је Јадранка Ђуровић Тодоровић, декан Економског факултета у Нишу.

Гледајући само по економским керитеријумима, требало би признати Косово, рекла је Ђуровић Тодоровић али истакла да то не може бити једини критеријум.

Додала да је она лично блиска чињеници да се настави са вођењем мудре политике и да се настави са "одуговлачењем" док се не промени ситуација у свету.

"Проблем Косова није настао јуче. Морамо мудро да наставимо да се боримо док не вратимо оно што је наше", рекла је Ђуровић Тодоровић.

Навела је забрињава значајан износ у сивој зони, пре свега роба и услуга, која је по неким проценама негде близу 40 одсто. "Мислим да ту сви губе", закључила је Ђуровић Тодоровић.

Последња рунда дијалога у овој години је у петак. На њој ће се чути ставови медицинских радника и стручњака у тој области.