Пинтер: Бићемо 2018. број један у подршци придруживању Србије ЕУ

Пинтер је, у интервјуу Танјугу, честитао српској влади отварање још два поглавља у приступним преговорима са ЕУ, наводећи да је Мађарска подржавала отварање бар пет поглавља.

"Почетком децембра смо схватили да немамо подршку за отварање пет поглавља, па смо иницирали отварање бар три поглавља, али нажалост нисмо успели. Што се тиче отварања ова два поглавља, то значи да је Србија од 35 поглавља отворила 12 и то је одличан резултат", рекао је он.

Влади Србије је пожелео више успеха кад је реч о активностима у преговорима са ЕУ, поручивши да ће Мађарска следеће године бити "подржавалац број 1 у придруживању Србије ЕУ".

Коментаришући рад српске владе, Пинтер је истакао да је она последњих година пуно инвестирала у економски развој и стабилизацију Србије. 

"Не само Мађарска, него цео регион и земље чланице ЕУ морају да признају ове резултате. Ако погледамо економски развој, Србија годинама има пораст БДП-а, српска влада је смањила незапосленост практично на пола, и то је огроман резултат, а пуно је инвестирала и у изградњу инфраструктуре", каже Пинтер.

Према његовим речима, "када један странац дође у Србију, у Београд, развој је апсолутно видљив и одмах је јасно да Србија има веома озбиљан економски раст и развој".

"Следеће године очекујем још озбиљнији пораст БДП-а Србије и мислим да ће српска влада наставити рад на развоју инфрастуктуре. Надам се да ћемо, што се тиче наше билатералне размене, опет имати нове рекорде", нагласио је мађарски амбасадор.

"Нема отворених политичких питања"  

Он истиче да су српско-мађарске билатералне везе одличне и да немамо отворених политичких питања. 

"Ако и имамо ситне проблеме у билатералним односима, веома брзо можемо да нађемо решење, јер и са наше и на ваше стране постоји велика отвореност за сарадњу и решавање могућих отворених питања", рекао је амбасадор, изразивши очекивање да ће две земље и убудуће наставити сарадњу.

Пинтер наводи да је мађарска влада почела велики развојни програм у Војводини прошле године и да су захваљујући том програму први сигнали већ уочљиви, али је истакао да је циљ мађарских фирми да се не фокусирају само на Војводину, већ и на друге регионе Србије.

"Ово је био циљ и ОТП банке прошле године када је отворила регионални центар у Нишу, где су, такође, владе наше две земље организовале свој трећи састанак, јер Ниш може да представља јужна врата за мађарске фирме које су заинтересоване за овај регион", истакао је он.

Пинтер је рекао и да је пре неколико дана добио информацију да је ОТП банка завршила аквизицију Војвођанске банке, једне од највећих српских банака, те да ће, захваљујући тој аквизицији, ОТП банка од почетка следеће године бити седма највећа банка у Србији.

Осврнувши се на заједничке пројекте Србије и Мађарске, Пинтер је као најважнији издвојио реконструкцију пруге Београд-Будимпешта, за чију је реализацију Мађарска на самиту крајем новембра расписала јавни конкурс, а како је оценио, следеће године ће моћи да почну радови на прузи.

Пинтер је подсетио да је то први од четири пројекта обухваћених Декларацијом о инфраструктурном развоју наше две земље коју су премијери Србије и Мађарске потписали почетком јула 2015, када је организован други састанак две владе.

"На Растини нови гранични прелаз" 

Други пројекат је, према његовим речима, реконструкција пруге Сегедин-Суботица-Баја, за коју је ове године завршена студија изводљивости, док се трећи и четврти пројекат односе на отварање нових граничних прелаза између наше две земље. 

"На Растини желимо да отворимо нови гранични прелаз, највероватније у марту, а следећи у северном Банату, највероватније пред крај следеће године", најавио је Пинтер.

Говорећи о робној размени Србије и Мађарске у години која је на измаку, мађарски амбасадор је истакао да је, према подацима којима располаже, од јануара до септембра 2017. билатерална робна размена износила 1,8 милијарди евра. 

"Ова вредност је слична вредности билатералне робне размене остварене у 2015, али у целој тој години", напоменуо је Пинтер.

Како истиче, српски извоз у Мађарску у девет месеци 2017. повећан је 56 одсто, а мађарски извоз у Србију - скоро 20 одсто. 

"Ако смо у октобру, новембру и децембру ове године могли да наставимо ову тенденцију, имамо шансу да до краја ове године имамо билатералну робну размену од скоро 2,5 милијарде евра. Ако се сетимо да је 2012. и 2011. она износила 1,3 и 1,4 милијарде евра, јасно је да наше две земље имају одличне економске односе", констатовао је Пинтер.

Кад је реч о мађарским инвестицијама у Србији, каже да су Мађари од 2014. практично сваке године имали бар једну инвестицију у нашој земљи.

Подсетио је да су 2015. у области аутоиндустрије у Сенти тадашњи премијер Александар Вучић и мађарски минситар спољне трговине и спољних послова Петер Сијарто заједно отворили фабрику, а 2016. су два премијера су отворила нову фабрику "Мастерпласт" у Суботици, док је почетком фебруара 2017. Вучић, тада премијер, отворио фабрику у Бечеју - још једну мађарску инвестицију.

Говорећи о економској сарадњи Западног Балкана, Пинтер као користан пример наводи искуство у сарадњи земаља чланица Вишеградске групе, за коју каже да је можда најуспешнија сарадња у ЕУ.

"Ми смо суседи. Нормално је да суседи имају ситне проблеме, али је оваква сарадња апсолутно важна када причамо о европским интеграцијама, јер тако можемо да покажемо Бриселу и другим земљама ЕУ да упркос томе што можда понекад немамо сличне ставове о некој теми, можемо да сарађујемо", каже он, истичући да без сарадње ниједна земља не може бити успешна у ЕУ.