Вујовић: Пензија је као било која стечена имовина, али…

Вујовић је тако објаснио своју изјаву од пре неколико дана, када је у парламенту рекао да пензионери имају право на пензију, али не и на њен износ, те је на примеру наслеђеног земљишта објаснио шта је мислио.

"На пример, ако наследите земљу, вама нико неће дирати право на ту земљу, али њена релативна вредност која зависи од тога да ли је прошао пут и слично, не спори вам право на ту земљу, али те ствари утичу на њену вредност", рекао је Вујовић у скупштинској расправи о амандманима на измене Закона о буџетском систему.

На критике посланика ДС-a Балше Божовића да је актуелна власт противуставно смањила пензије које су поштено стечене, те да је Вујовић пре неколико дана изазвао бурне реакције наводима да су гарантоване пензије али не и њихов износ, министар за рад Зоран Ђорђевић је рекао да ће пензије бити сигурне и да ће расти из године у годину.

Ђорђевић је рекао да су за време власти ДС-а пензије повећаване номинално, али да су биле "поједене" инфлацијом и девалвацијом.

"ДС и њен председник Шутановац су довели до тога да 2011. године војни пензионери буду оштећени за 11,06 одсто и да ова влада сада враћа 200 милиона евра. Пензиони фонд је оштећен за време 2000-их година тиме што сте пензионерима обећавали и подизали пензије за два одсто номинално, а 'јели' њихове пензије инфлацијом и девалвацијом", каже Ђорђевић. 

Поручио је представницима ДС-а да не могу пензионере да преваре јер, додаје, врло добро знају шта је ДС радила и колике су им пензије биле за време владавине ДС-а и како су временом падале. 

Према његовим речима, пензионери данас знају да су њихове пензије сигурне и да ће њихове пензије расти.

"Јел' мислите да пензионери не знају да рачунају?", запитао је Ђорђевић.

У полемику су се укључили и посланици СНС-а Александра Томић и Верољуб Арсић, који су истакли да је својевремено власт ДС-а подизала кредите да би исплатила пензије што је, кажу, економски неодрживо, те да се прекомерно задуживала, а сада исказује наводну бригу о пензионерима.

Соња Павловић из Клуба самосталних посланика рекла је да се пензије не добијају него да су већ зарађене. 

На критике шефа посланичке групе СДС-а Марка Ђуришића на смањење пензија, Вујовић је рекао да "не разуме ватру" у исказима Ђуришића и његово систематско одбијање да се суочи са решењем Уставног суда из 2015. које је прочитао и у коме се наводи да се уводе интервентне мере да би се очувала одрживост пензионог система и редовна исплата пензија, те да том мером није обухваћен велики број пензионера.

У полемику се укључила и посланица СРС-а Вјерица Радета, наводећи да је изјава министра Вујовића о томе да пензионери имају право на решење за пензију, али не и на износ, изазвала "буру" у јавности и да су људи који су је сретали питали шта је мислио министар финансија. 

На оптужбе на рачун ДС-а реаговао је шеф посланичке групе ДС-а Горан Ћирић, који је рекао да су хиперинфлација и ратови 90-их година 20. века уништили Фонд ПИО, а данас СНС оптужује ДС за то што је вратила 18 пензија после 2000. године. 

Посланици владајуће коалиције су оценили да предлог буџета за 2018. годину потврђује реформски курс Владе, да је избалансиран, фискално одговоран и озбиљан, развојно оријентисан ка повећању инвестиција и побољшању фискалног амбијента.

Поручују и да се први пут ствара могућност планирања и реализације пројеката и исплата пензија и плата без страха да пара неће бити.

Опозиција критикује и наводи да је предложени буџет нетранспарентан, да Влада води погрешну економску политику, те да је јавни дуг од 2012. године до данас порастао за десет милијарди динара.

"Бонуси и награде не значе ребаланс"

Министар финансија Душан Вујовић раније је изјавио је да се Предлогом допуна Закона о буџету за 2017. годину практично додаје могућност да се исплаћују награде и бонуси запосленима који плате добијају из буџета Србије, те објаснио да није у питању никакав ребаланс, јер се, како каже, остаје у предвиђеним оквирима расхода.

Одговарајући на питање опозиције на основу чега ће Влада одређивати ко ће добити награде и бонусе, Вујовић је рекао да се тим поводом у закон додаје само један члан који даје могућност да се врши исплата награда и бонуса запосленима код корисника средстава буџета Србије, "чиме се апсолутно не мења суштина".

"Расходи за запослене морају да остану у оквирима онога што је буџетирано, тако да запослени у јавном сектору морају да остану у граници – не више од 8,3 одсто очекиваног БДП-а. Ваша забринутост је вама оправдана, али овде је све транспарентно", рекао је Вујовић и додао да је све у складу са међународним стандардима и нашим прописима.

Истакао је и да се дозвољава дискреционо право министрима, односно Влади, да доносе одлуку о наградама и бонусима који се односе на претходни период, као и да се то односи на познате резултате прихода и расхода.

"Једнократне награде и бонуси су засновани на стварним перформансама на основу предлога Владе и они су, по мени, у складу са међународним правилима и нашим законима – ово се не сматра ребалансом, већ само говоримо о укупним расходима за запослене, ту је створен простор да те цифре остају у предвиђеним оквирима", навео је Вујовић.

Одговарајући на критике посланика опозиције, поручио им је да се Влада "ничим не фрља", те препоручио да "само читају оно што пише и да не праве конфузију".

Соња Павловић из Клуба самосталних посланика навела је да је Вујовића сматрала озбиљним човеком и стручњаком, али да су сада дошли у ситуацију да се изгласа закон, а да посланици не знају о чему се ради и да ли је у питању ребаланс буџета.

Посланик ДС-а Радослав Милојичић Кена истакао је да та странка предлаже брисање тог члана, као и да Влада тиме добија дискреционо права, а она, тврди, "води рачуна о партијским послушницима СНС-а".

Немања Шаровић из СРС-а рекао је да се таквим решењем министру даје дискреционо право да одлучи о једнократним наградама и бонусима.

"Или ће то бити за све запослене, како смо претходно чули у тим службама, или дајете дискреционо овлашћење министру да награђује појединце", навео је Шаровић.

Шеф посланичке групе СНС-a Александар Мартиновић каже да је министар финансија Душан Вујовић један од најзначајнијих министара у Влади, између осталог, због тога што подржава "оснаживање државних система у земљи".

Коментаришући изјаве посланика опозиције који су током расправе о амандманима на предложене законе више пута министра Вујовића назвали "државним службеником", Мартиновић је истакао да Вујовић има пуну подршку и подсетио опозицију да је он као министар финансија изабран управо у парламенту.

Додао је да жели Вујовићу пуно успеха у 2018, као што је имао и у 2017. години, на чему је министар финансија кратко захвалио и поручио: "Само сам хтео да додам да ја нисам чиновник, ја сам изабрано лице и Скупштина ме изабрала и ја сам потписао за овим пултом трећи пут да сам изабрани министар у овој влади".

Вукосављевић делимично задовољан већим средствима из буџета

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић казао је да и јесте и да није задовољан средствима која ће бити опредељена том министартву буџетом за 2018. годину.

Коментаришући расправу у Народној скупштини Србије о буџету за наредну годину, Вукосављевић је казао да је добра вест то што ће Министарство културе и информисања добити већа средства, али да је то и даље мање од препорученог нивоа.

"Нисам задовољан јер мислим да наше друштво мора да за културу издваја више, морамо да дођемо до оног нивоа који је Унеско препоручио свим земљама, а то је минимум један одсто БДП-а. То је издвајање које подразумева културни развој доличан овом добу, све остало је стагнација или опадање", рекао је Вукосављевић.

Он је истакао задовољство што је буџет његовог министарства за следећу годину већи него у 2017. години за око три милиона евра, односно око 350 милиона динара.

"Ми ћемо знати како то да потрошимо. У процентуалном смислу то је повећање са око 0,68 на 0,72 одсто БДП-а. Дакле, реч је и о новчаном и о процентуалном искораку унапред и ми сматрамо да је то добар сигнал Владе Србије да жели да оснажује ту област", оценио је министар културе и информисања.

Он је казао да мора више да се издваја за културу и информисање, али и да је свестан да се читаво друштво економски стабилизује, те да је повећање буџета охрабрујући сигнал да ће у наредним годинама Србија издвајати још више новца за те области.

Опозиција: Нема времена за расправу; Гојковић: Биће ако желите

Посланици дела опозиције негодовали су јер сматрају да неће бити довољно времена да се расправља о амандманима на предложени буџет за 2018. годину, а председница парламента Маја Гојковић каже да то зависи искључиво од посланика.

Шеф посланичке групе СДС-a Марко Ђуришић рекао је на почетку седнице, рекламирајући повреду Пословника, да се првих пет тачака дневног реда односи на прошлогодишњи буџет на који је поднето око 400 амандмана, због чега мисли да неће бити довољно времена за расправу о буџету за идућу годину.

"Биће први пут у историји парламента да се о амандманима на најважнији закон који сваке године Скупштина треба да усвоји, неће расправљати", уверен је Ђуришић, који је оценио да је власт тиме поново обесмислила рад посланика.

Гојковићева му је одговорила да је добро проучила Пословник и да мисли да ће бити довољно времена да се говори о свим тачкама, али да то зависи од посланика, односно на који начин ће користити време које им по Пословнику припада.

Шеф посланичког клуба самосталних посланика Јован Јовановић рекао је на конференцији за новинаре у Скупштини да се први пут неће расправљати о амандманима на сам буџет за 2018. годину зато што је, каже, поднето више од 450 амандмана о тачкама које му претходе.

Саша Радуловић из Доста је било такође је изнео мишљење да ће ово бити прва седница на којој неће бити дискусије о амандманима на буџет за 2018. годину.

Лидер Нове странке Зоран Живковић оценио је да су предложени амандмани показали да су предложени закони лоши.

"Када посланици власти напишу 300 или 400 амандмана, то значи да ти закони немају ништа и да нису добри", рекао је Живковић.

Посланик Демократске странке Србије Милан Лапчевић рекао је да се посланицима онемогућава расправа о амандманима на предлог буџета, јер су представници већине поднели више од 400 амандмана.

Скупштина је у петак завршила дводневну начелну расправу о Предлогу буџета за 2018. годину, коју су обележила јављања посланика по повредама Пословника, краће паузе због узавреле атмосфере, али у једном тренутку и прекид седнице, после којег је ипак настављен рад.

У петак је у парламенту била и премијерка Ана Брнабић, која је оценила да је предложени буџет развојни, да је добро избалансиран и усмерен на подизање животног стандарда грађана, те навела да ће највеће повећање средстава у идућој години имати Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

У предлогу буџета за 2018. годину, која је следећа тачка дневног реда иза измена Закона о буџетском систему, планирани су приходи у износу од 1.178 милијарди динара и расходи од 1.207 милијарди динара, док планирани дефицит износи 0,6 одсто БДП-а, односно 28,4 милијарде динара, што је за 40,7 милијарди ниже од дефицита планираног у 2017. години.

Предлог буџета је планиран на темељу пројектованог раста БДП-а од 3,5 одсто у 2018, уз БДП дефлатор од 2,8 одсто и индекс потрошачких цена на мало од 2,7 одсто.

У односу на реализацију у текућој години, инвестиције ће у следећој години први пут бити 30 одсто веће и износиће око 180 милијарди динара на нивоу опште државе, односно 128 милијарди динара на нивоу Републике.

У 2018. предвиђено је повећање плата за десет одсто у јавном сектору и пет одсто у администрацији, а повећање пензија биће пет одсто.

Од 128 милијарди динара за инвестиције највише је намењено за пројекте у надлежности Министарства грађевинарства и то 53,8 милијарди динара.

На дневном реду седнице парламента, која је почела 6. децембра, уз предложени буџет за 2018. годину је још 30 тачака.