Преговори са ЕУ, шта за Србију значи отварање нових поглавља?

Отварање поглавља 6 у Бриселу поклапа се са почетком процедуре усвајања Закона о привредним друштвима, чиме испуњавамо прво од четири мерила које ће се од нас тражити. Остају још Закони о ревизији, тржишту капитала и преузимању акционарских друштава, а сваки је непроцењив, кажу у ресорном министарству.

"Довешће до олакшица у пословању, скраћивање поступка регистрације увођењем електронске регистрације, јачање финансијске дисциплине, транспарентније извештавање, све то заједно довешће до атрактивније и конкурентније привреде и касније једнак третман на тржишту Европске уније", указује Ненад Стошић из Министарства привреде, Одељење за међународну сарадњу и европске интеграције.

И док би поглавље 6 могло брзо и да се затвори, захтеви за поглавље 30 су већи. Први је да уђемо у Светску трговинску организацију, што се одлаже још од 2010, када смо забранили промет генетски модификованих организама.

Поглавље 30, у питање доводи Цефту, споразуме о слободној трговини са Русијом, Казахстаном, Белорусијом, и евроазијском економском унијом са којом преговарамо.

"Јасно је да ће ови споразуми бити отказани, биће неког губитка у смислу приступа тржиштима са овим земљама са којима тренутно имамо потписане споразуме о слободној трговини, ту пре свега мислим на Русију, Белорусију и Казахстан јер са њима Европска унија није у уговорном односу, а код ових других је ствар нешто једноставнија и ми ћемо заправо ући у један процес преговарања којима ће те штете бити минималне", напомиње Оливера Јоцић, в. д. помоћника министра трговине, туризма и телекомуникација.

Корист од поглавља 30 јесте што ће једног дана престати да важе царине и извозне квоте, па ћемо неке производе из уније куповати јефтиније.

Остајемо спремни за више поглавља, нарочито за 33, које нам је сада измакло.

"Поглавља су та сад у овој фази која на најопипљивији начин показују да напредујемо на европском путу, тако да мислим да је требало да буде три, али добро, не можемо увек да утичемо на све и мислим да постоје и бројни унутрашњи разлози у државама, неким чланицама које се још увек позиционирају по неким питањима, али битно је да ми радимо један добар посао за Србију, пре свега због наших грађана и то већина држава препознаје", наводи министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимоивћ.

"Чекамо од јануара наредно председавање Бугарске и видећемо да ли ће она бити спремна да као земља председавајућа ЕУ можда више пажње обрати на Западни Балкан, да подстиче преговоре, отварање поглавља, испуњавање мерила и охраби државе Западног Балкана да се припреме за чланство до 2025", истиче Наташа Драгојловић, координаторка Националног Конвента о ЕУ.

Са ова два нова поглавља, Србија ће имати укупно 12 отворених преговарачких поглавља са Европском унијом, од укупно 35. Два су прелиминарно затоворена.

Прва следећа шанса за отварање поглавља је у јуну или јулу на међувладиној конференцији, мада увек постоји могућност да то буде и раније уколико покажемо напредак.