Богович: Србија има широк медијски простор за критиковање и власти и опозиције

Богович, који је учествовао у јучерашњој отвореној дискусији на тему српске медијске сцене, коју је у Бриселу организовала неформална група ЕП "Пријатељи Србије", каже да се "често и уз процес интеграције Србије у ЕУ поставља питање стања медијског простора и питање слободе медија.

"Можда зато спољни посматрачи проблем виде у количини критичких медија, али је проблем други", рекао је Богович у изјави за Танјуг.

Иначе, у веома отвореној дискусији о проблемима и трендовима на српској медијској сцени, представљен је извештај организације Медијаметар о текстовима у штампаним медијима у последњем периоду, што је била основа за дебату европских парламентараца и представника неких других институција које прате проширење Европске уније.

Богович истиче да Србија има широк медијски простор за критиковање и власти и опозиције, те да је важније питање која је позадина тих многобројних негативних написа и који су интереси који стоје иза њих.

"Медијски простор у Србији је изразито профилисан 'про' и 'контра', текстови су писани у таблоидном стилу, сензационалистички, са циљем дискредитације супротне стране", наводи се у саопштењу и као посебно необично се истиче то да на медијској сцени у Србији влада "прави рат" између медија, док с друге стране, истиче, недостају уравнотежени, објективни текстови на основу правог истраживачког новинарства.

Још већи проблем је, оцењује, недостатак детаљних анализа о томе на који начин су медији повезани са њиховом власничком структуром и који су њихови извори финансирања.

"Јер много пута писање медија одражава и личне интересе власника који стоје иза њих. Процењујем да је то једна од најважнијих информација о којој морамо водити рачуна ако желимо да нормализујемо тренутно стање", навео је Богович.

Указао је да се анализом може закључити да је у медијском простору Србије присутан и руски капитал.

Као занимљиво Богович издваја запажени позитиван однос у већем броју српских медија према Русији и њеном председнику без обзира на, како каже, њихову политичку оријентацију.

Констатује и да у српским медијима има много више текстова који су критички према Европској унији, која игра врло значајну улогу у будућности Србије, а посебно, како каже, ако се зна да развојна помоћ ЕУ за Србију износи две трећине укупне помоћи и ако се зна да је ЕУ најзначајнији економски партнер са 68 одсто српског извоза и 60 одсто увоза.

Напомиње и да две трећине свих страних инвестиција у Србији долази из ЕУ.

Као један од значајних закључака тог састанка, Богович наводи потребу истицања стварних чињеница о ЕУ у српским медијима, а да истовремено ЕУ мора да обезбеди систематску присутност својих ставова у српским медијима јер само тако грађани могу да добију објективне информације о томе шта заправо значи чланство у ЕУ и зашто Србија уопште жели да јој се придружи.

Богович истиче да је искористио прилику да на поменутом састанку понови свој став да подржава Србију на њеном путу ка ЕУ и да жели да у преговарачком процесу поглавља отвара брже него што је то случај био до сада.

Кључ тога он види у реформама у свим важним областима и у нормализацији медијске сцене.

Очекује, каже, и већи финансијски допринос држава чланица ЕУ Србији кроз ИПА фондове и друге програме, као на пример кроз Берлински процес.

Грађани Србије, каже Богович, морају да знају да најнеразвијеније земље чланице ЕУ из европских фондова добијају десет пута више финансијске помоћи по становнику него што је то случај у овом тренутку са Србијом.

"Само тако видим ту сарадњу као једино решење, да ојачамо економску ситуацију Србије и осигурамо радна места углавном младим људима који данас одлазе из земље. Са чланством у ЕУ и средствима кохезионе политике Србија би много више могла да направи на регионалном развоју, односно побољшању квалитета живота изван већих градова", закључио је Богович.