Јутарњи лист: ЕУ не жели да увози граничне спорове

Иако се Хрватска не спомиње изричито, то је порука из нацрта стратегије Европске комисије назване "Веродостојна перспектива проширења за Западни Балкан", у којој се наводи да ЕУ не жели да увози граничне спорове између држава региона, наводи Јутарњи лист.

Тај нацрт још је заштићени документ, а коначна верзија требало би да се усвоји и објави у фебруару 2018. године, што је најавио у свом годишњем говору о стању Уније председник Комисије Жан Клод Јункер.

Из стратегије је видљиво да постоје индикативни јасни рокови само за Црну Гору и Србију, за које се каже да ће моћи у ЕУ до краја 2025. године, а за остале државе само се наводи да до тада треба да "напредују у приступним преговорима".

"Постоје и даље важни билатерални спорови између држава региона који су преостали за решавање. ЕУ неће увозити те спорове. Трајно решење треба пронаћи пре него што држава уђе у ЕУ. Све државе морају недвосмислено да се обавежу и речима и делима, да превладају наслеђе из прошлости, подстакну помирење и реше отворена питања знатно пре њиховог приступа у ЕУ", наводи се у документу.

У плану који предвиђа чланство Црне Горе и Србије у ЕУ до 2025. године пише да се пре закључења приступних преговора морају решити сви гранични спорови јер ЕУ "не може нити ће увозити такве проблеме".

"У случајевима где гранични спорови не буду решени, стране их морају предати безусловно на обавезујући начин коначној арбитражи или Међународном суду правде пре закључења приступних преговора и у потпуности поштовати пресуде", наводи се.

Истовремено, лидери региона се подсећају на то да је чланство у ЕУ ствар избора за који је потребан политички консензус и подршка грађана и зато не би требало да постоји двоумљење лидера о томе где припада Западни Балкан и у којем смеру се креће.

"То је очито порука Србији, где се често поставља питање избора између ЕУ и Русије", закључује Јутарњи лист.

Лист оцењује и да је за Србију важна и порука да ће морати да реши односе са Косовом путем правно обавезујућег документа, за који се у овом документу наводи да је кључан за стабилност целог региона и европску перспективу.

У документу су наведени индикативни кораци за завршетак чланства Црне Горе и Србије у ЕУ до 2025. године, а према предвиђеном плану до краја 2019. године, те државе би требало да се фокусирају на испуњење прелазних мерила из подручја владавине права.

"Србија их има чак 50, а након што се потврди њихово испуњење, ЕУ ће одредити мерила за затварање тог поглавља. Осим тога, до краја те године Србија мора да испуни и прелазно мерило из поглавља 35 које, иако се зове формално 'остала питања', садржи услов нормализације односа с Косовом", пише Јутарњи.

"Србија и Косово најкасније до овог рока морају постићи свеобухватну нормализацију односа која би отворила пут за даљи супстанцијални напредак Косова на путу према европским интеграцијама", стоји у нацрту уз напомену да то треба освежити када се објасни временски оквир за дијалог.

Иако је из документа видљиво да су индикативни рокови за завршетак процеса интеграције у чланство у ЕУ јасно наведени само за Црну Гору и за Србију, јер су у овом тренутку водећи у том процесу, у истом нацрту се наводи да је та перспектива отворена за све "партнере" из региона, као и да и даље остаје заснована на индивидуалним заслугама.

Како се наводи, у документу се намерно не спомиње "шест држава", већ "шест партнера", због Косова које још није признало пет држава чланица Европске уније.