"ЕУ није рај и приступање не решава све проблеме"

Ханес Свобода је изразио наду да ће се процес интеграције наставити и да ће обухватити и све остале земље Западног Балкана.

"Србија је за нас не само највећа земља у региону, већ и важна по питању економског и културног развоја. Надам се да ће се наставити даље у правцу европске интеграције", рекао је.

Свобода каже да је европска визија, за разлику од свих осталих путева – да земља остане сама или се оријентише ка Русији, најбоља визија за будућност свих у региону.

Истовремено указује да ЕУ није рај, те да приступање не решава све проблеме.

Сматра да би Унија са земљама Западног Балкана, а тако и Србијом, требало да успостави безбедносну заједницу, као припрему и прелазно решење за пуноправно чланство.

Свобода је, у разговору са српским новинарима, рекао да би било корисно да се успостави безбедносна заједница ЕУ и Западног Балкана, јер много људи у ЕУ стрепи да се пријемом нових чланица увози и ствара више несигурности, него што се извози.

Бивши председник социјалдемократске фракције у ЕП указао је да су заједнички проблеми ЕУ и Западног Балкана безбедносна питања, као што су трговина људи, наркотика, мале групе исламских фундаменталиста који постоје на Косову, Албанији и другим деловима Балкана, али и заштита граница.

"Због тога су редовни састанци министара унутрашњих послова региона и ЕУ важни. Сматрам да би могао да се успостави заједнички секрератијат или у Бриселу или Београду, који би се бавио на институционални начин овим проблемима. Не треба само да се састају и разговарају, већ је неопходно да активно делују", каже Свобода.

Поводом изјаве председника ЕК Жан Клода Јункера да би Србија могла постати чланица ЕУ 2025. године, он изражава уверење да би Београд између 2020. и 2025. могао успунити све потребне услове за чланство.

"Одлучујуће је да приступни процес остане у покрету, настави да живи. Многи у региону имају осећај да су одсечени и изоловани од остатка, због застоја", каже он.

У економској области важно је још, каже, тешње повезивање региона и ЕУ, а то је могуће и до тога треба доћи.

"Србија треба да настави реформски процес"

Додаје да у области безбедности имамо заједнички интерес да се боримо против екстремизма и криминала, те да то треба институционализовати. 

"Постоји и нековенционалније размишљање, а то би значило брз пријем у ЕУ, али без 'пуних' обавеза и права. Такво размишљање предвиђа да би земље учествовале у заједничкој политици у многим областима, али не и у многим стварима као што су права на слободу кретања радне снаге или финансијској области, јер су пуноправно чланство стекле тек након што би спровеле све реформе", објаснио је Свобода.

Према његовим речима, битно је да се изађе из актуелне блокаде и размишља о путевима како предузети даље кораке ка приступању, са циљем да грађани региона виде да нису заборављени.

На питање да ли је Косово највећа и једина препрека Србији на путу ка ЕУ, Свобода је подвукао да је увек био против тога да се питање Косова стави на првом месту приоритета.

"Уверен сам да ће бити развоја у решавању косовског питања током приступном процеса. Морају и политичари на Косову да се сконцентришу на своје задатке, како би грађанима створили што боље услове", рекао је он, додајући да сарадња Београда и Тиране представља важан допринос стварању оквира за решавање косовског питања.

Свобода је подсетио да је за Хрватску на путу ка ЕУ било одлучујуће да подстакне унутрашњи реформски процес, у чему дуго није успела, укључујући и интеграцију српске мањине.

Такође је указао да код Македоније блокада због имена не сме бити изговор за неспровођење унутрашњих реформи.

"Тако и косовски проблем не сме спречавати да се спроведу унутрашње реформе у Србији. Србија треба да настави реформски процес и да не ставља Косово у средиште свог деловања", саветовао је бивши известилац Европског парламента за Хрватску.

Нагласио је и да је одлучујуће да се не стварају никакве нове границе, већ покушавају укинути постојеће, тиме што ће се појачати сарадња региона, али и између региона и ЕУ, како би Западни Балкан био још привлачнији за улагање.

Свобода је рекао да због историје има још превише предрасуда и покушаја разграничења, али да би све земље региона, а тако и Хрватска која је већ чланица ЕУ, требало да се уздрже од пренаглашавања конфликата.

Истовремено је подвукао да се у ЕУ увек полазило од тога да свака земља која приступи ЕУ не користи билатералне конфликте за спречавање напретка друге државе.