Фабрици: Важан механизам сарадње локалних, регионалних и покрајинских власти

На седници се разговарало о примерима добре праксе и начинима да се локални и покрајински ниво боље припреме за активности које предстоје у преговорима о приступању Европској унији.

Амбасадор и шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици је истакао да је жеља Европске уније да покаже колико је важан механизам сарадње између локалних, регионалних и покрајинских власти.

"Врло често ми у посету долазе представници Европске комисије и Европског парламента, као и свих осталих институција, али драго ми је што је ту представника Комитета регија јер је то једна од најзначајнијих институција ЕУ", оценио је Фабрици.

Фабрици је рекао да је важно што се та конференција одржава баш на територији Војводине, јер је потребно истаћи важност учешћа локалних самоуправа у свим процесима ЕУ, истакавши да се више од 70 одсто европског законодавства спроводи на локалном нивоу.

Нагласио је и да је ЕУ задовољна бројем отворених поглавља Србије, те да се нада да ће наша земља отворити још поглавља до краја године и да ће Делегација ЕУ у Србији то свресредно подржати.

Додао је да га охрабрује говор председника Европске комисије Жан-Клода Јункера из септембра прошле године који је је за фебруар 2018. најавио посету овом региону и упутио подршку у пријему више земаља Западног Балкана у ЕУ.

Говорећи о конференцији, Фабрици је нагласио да је истакнуто како су за процес придруживања важна финансијска средства и да се она обезбеђују кроз претприступне фондове, као и да је битно бавити се питањем мањинских права.

Шеф Делегације ЕУ у нашој земљи оценио је да питање мањинских права није само битно за Србију, већ за читаву унију, с обзиром на то да ЕУ држи до јединства различитости.

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић је рекао да је данашња конференција један од механизама који истиче јасну оријентацију Владе Србије за уласком у ЕУ, али и прилика да се размењују искуства, информације и добре праксе између представника локалних власти у Србији и ЕУ.

"Један од каријатидних стубова који представља критеријум за улазак у ЕУ јесте реформа јавне управе, а то је одговор на питање да ли смо се довољно оспособили као држава и да ли треба још понешто поправити", нагласио је Ружић.

Према његовим речима, Србија је већ урадила више од 50 одсто онога што је предвиђено националним планом на пољу законодавне активности и имплементације тих закона, а такав је и Закон о општем управном поступку који олакшава грађанима прибављавање свих докумената, као и целокупан процес дигитализације.

Ружић је као значајну тему данашње конференције истакао мањинска питања, рекавши да је важно баш у Војводини говорити о томе, јер је она драгуљ који даје компаративну предности и квалитет.

"Када се говори о испуњењу свих потенцијала Војводине, припремљена су и закони који се тичу мањина и очекујем да они буду усвојени и нађу се пред посланицима у парламенту", напоменуо је министар државне управе и локалне самоуправе.

Председник Владе АП Војводина Игор Мировић оценио је данашњу конфенренцију каро прилику да се кроз дискусију укаже на примере добре праксе Србије у делу усвајања свих оних стандарда ЕУ у разним областима.

Мировић је истакао да је током конференције указао свим присутнима на чињеницу да АП Војводина има своје представнике у радним трелима у оквиру преговарачких поглавља, посебно у делу оних поглавља који се тичу регионалне сарадње и развоја.

"Указао сам да се поносимо начином на који су уређена права националних мањина и увек смо спремни да на унутрашњем плану унапређујемо њихов положај кроз дијалог, јер више деценија уназад на територији Војводине баштинимо тековину заједничког живота, то није нова форма за нас коју преузимамо од ЕУ, већ сами деценијама уназад развијамо те односе који су већ део наше праксе", рекао је Мировић.

Председник Покрајински владе указао је и на чињеницу да кроз директну сарадњу са регионима Европе АП Војводина преузима искуства, унапређује стандарде и премењује их у пракси, у чему у многоме помаже и покрајинска канцеларија у Бриселу.

Очекују нас нова поглавља, надамо се три, можда и више. Ове године се први пут појављује оквирна година у којој Србија може да рачуна на потпуно чланство у ЕУ, а то су 2023, 2024 или 2025, закључио је Мировић поручивши да је на конференицији указао и на укључивање региоалних власти у процес придруживања ЕУ.

Председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор захвалио се потпредседницима Комитета региона и министру Ружићу што су за одржавање скупа одабрали баш Нови Сад.

"Надам се да је то делимично због тога што је Војводина 'највиши субнационални ниво' у земљи, као и да је то признање напора Војводини који се чине на убрзању путање Србије ка ЕУ", навео је Пастор.

"Ове недеље је ово трећа конференција која се бавила тематиком о којој данас разговарамо. Ми смо у протеклим годинама стално слушали да брзина прикључења зависи од Србије и то је делимично тачно, али су много фалиле реченице које чујемо у поледњим месецима где видимо спремност функционера ЕУ да нас прихвате", нагласио је Пастор.

Пастор је напоменуо важност Поглавља 23 у преговорима Србије и ЕУ унутар кога се налазе мањински национални програми на коме су радили Покрајинска влада и парламент, као и национални савети, оценивши да је то дугорочно уређивање мањинских права.

Заједнички консултативни одбор основан је 2014. године и његов задатак је успостављање дијалога и сарадње између регионалних и локалних власти у Србији, с једне стране, и Комитета региона Европске уније, с друге стране, као и њихова припрема за учешће у раду Комитета региона ЕУ након ступања у чланство Европске уније.

То тело се састаје два пута годишње, наизменично у Србији и Бриселу, а данашња седница је прва која се организује у земљи.