Деведесет девет година oд присаједињења Војводине Србији

Одлуку о прикључењу Краљевини Србији, као јединственој држави прочитао је један од лидера Срба некадашње Аустроугарске, политичар и новинар Јаша Томић, који је тада рекао да се Војводина прикључује Краљевини Србији "која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност и напредак у сваком правцу".

Седници скупштине на којој је проглашено присаједињење присуствовало је 757 посланика - 578 Срба, 84 Буњевца, 62 Словака, 21 Русин, шест Немаца, три Шокца, два Хрвата и један Мађар.

У историјској одлуци, коју је донела Велика Скупштина, стајало је неколико одлука.

Пре свега, да Краљевина Србија заступа интересе Војводине, да буде гарантована слобода, равноправсност, напредак, да се несрпским и несловенским народима који остају у границама Војводине обезбеђује свако право, да се успоставља Велики народни савет са 50 чланова, као и да сваки грађанин има право да на матерњем језику комуницира са свим властима.

Присаједињењу Војводине Краљевини Србији претходио је низ догађаја, пре свега пропаст Аустроугарске монархије октобра 1918. године, када је власт у Банату, Бачкој и Барањи преузела војска Краљевине Србије, а фактичку управу су имали локални војвођански Срби.

Према прогласу, који је објављен 17. новембра право гласа на Великој народној скупштини имали су Срби, Буњевци и остали Словени, оба пола, са навршених двадесет година,а посланици су бирани по општинама - по један посланик на хил?аду грађана.

Свега шест дана касније, 1. децембра 1918. године, регент Александар Карађорђевић прогласио је стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Сваке године, низом манифестација у Новом Саду и војвођанским градовима и полагањем венаца на спомен плочу Велике Народне Скупштине, која се налази у Новом Саду на згради некадашњег хотела "Гранд", обележава се овај историјски дан за Војводину.