"Без дијалога нема демократије"

Брнабићева је, на скупу "Добро управљање и ефикасност грађанског учешћа" изразила уверење да ниједна влада не зна шта је најбоље урадити баш у сваком сегменту друштва.

Зато је, каже, потребно да влада, ако жели да буде успешна и ради у интересу грађана, мора да разговара и слуша цивилно друштво, удружења инвеститора и све друге, препозна добре иницијативе и уради све да се оне спроведу у пракси.

"Ова влада жели да слуша и чује и заједно са свима вама имплементира иницијативе како бисмо мењали ситуцију у Србији набоље", подвукла је премијерка.

Дијалог је потребан и због тога што, како је рекла, у нашем друштву постоје огромне поларизације и велике поделе, што иначе, додаје, није својствено само нашем друштву, већ је одраз времена у којем живимо.

Брнабићева сматра да је поларизација очигледна у већем броју друштава и представља највећег непријатеља праве демократије, јер доприноси да све мање има или нема дијалога о важним темама, већ смо сви за или протви нечега.

Ни дијалог, додаје премијерка, није базиран на чињеницама, већ на, како каже, паушалним и површним оценама.

"Па се ствара 'ехо атмосфера' у којој се ви окружујете само истомишљеницима, па једни друге храните информацијама које бране само ваше мишљење и нема дебате око света који није црно-бели, већ много ствари упада у ту сиву зону", рекла је Брнабићева.

Мишљења је да то није атмосфера у којој влада може да ради најбоље што може, са свим потенцијалима, а влада треба да ради за организацијама друштва и у том смислу направи искорак.

У том смислу, споменула је и недавни састанак са Групом за слободу медија, на којем су се, каже, сложили да се не слажу.

"Сложили смо се да се не слажемо, да имамо потпуно различита становишта каква је медијска слика и сцена у Србији, али и да нисмо непријатељи и да ћемо да разговарамо да макар мало приближимо ставове", рекла је премијерка.

Како је рекла, потребно је неговати дијалог, да се усредсредимо на будућност, јер свет, поновила је, није црно-бели.

"Влада мора да предузима све што може како би се фокусирала на сврсисходну интеракцију са цивилним друштвом и широм јавношћу, посебно на начин који омогућава да се та интеракција базира на чињеницама и уважавању ставова оних који другачије мисле. Најбогатија су она друштва која свој развој базирају на дијалогу, дискусији и поштовању права да се мисли другачије", рекла је Брнабићева.

Брнабићева је навела да је највише брину две ствари – мали број грађана који сматрају да могу да утичу на промену ствари на националном нивоу, и мали број грађана који желе да се баве политиком.

"Треба заједно да се боримо и покажемо како грађани могу да мењају ствари", рекла је она и додала да је забрињавајући тренд што веома мали проценат грађана жели да се бави политиком.

"Томе је допринела и поларизација и виђење да, ако желите да се бавите политиком, желите то искључиво из сопственог интереса. У томе нам нису помогли медији, ни они истраживачки. Требало би да дамо људима да виде да постоје људи који се баве политиком, јер воле земљу и хоће нешто да промене", рекла је Брнабићева.

Скуп "Добро упраљављање и ефикасност грађанског учешћа" организовали су извршна агенција Министарство спољних послова Велике Британије Wilton Park и Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА).

Резултати Годишњег извештаја ЦРТЕ о учешћу грађана у политичком процесу, показују да је тек четвртина грајадна заинтересована за политику, док више од 75 одсто грађана не верује да својим политичким ангажманом може да изазове промену.

Како је рекла директорка ЦРТЕ Вукосава Црњански, скоро половина грађана није уопште заинтересована да се укључи, а једино се избори препознају као облик учешћа у политичким процесима.

Амбасадор Велике Британије Денис Киф рекао је да је већи степен отворености институција и сарадње са грађанима прави лек за подизање кредибилитета политичког процеса и враћања вере у демократију.

"После нешто више од три године у Србији имам утисак да је цивилно друштво учинило позитивне кораке, да се мишљење грађана боље чује и више уважава", рекао је Киф и додао да томе доприносе и отварање парламента за грађане и ЕУ конвент.

Додао је и да различита истраживања говоре о паду поверења грађана у политичке партије и друге актере због феномена пласирања лажних вести и манипулисања јавним мњењем.

Франсис Д'Соза из британског Дома лордова истакла је да влада мора да буде под сталном контролом цивилног сектора.

"Владе долазе и одлазе и све верују да знају шта је најбоље за друштво, а то је опасно", рекла је Д'Соза.

Брнабић: Инклузивне дебате о промени Устава

Председница Владе рекла је да су округли столови о промени Устава у области правосуђа инклузивни без обзира што су поједине организације напустиле претпоследњу дебату.

Дебате су, каже, тек почетак, а на основу свих тих размишљања се ствара предлог који ће даље бити предмет дебата и када се пошаље у Венецијанску комисију.

"Мислим да је тај процес инклузиван и не мислим да није само зато што га је у једном тренутку неко напустио. То је разлог да седнемо и да видимо зашто је напуштен", рекла је Брнабићева на панелу "Добро управљање и ефикасност грађанског учешћа" одговарајући на питања.

Навела је да је ово први пут да су процес око уставних промена организује у окрвиру округлог стола, да је до сада одржано неколико, а да су на једном од последњих неке од органзација напустиле дебату.

"Чула сам се са Јукомом, да бих замолила Милана Антонијевића да ми објасни зашто су напустили дебату", додала је Брнабићева.

У том смислу, навела је и процес израде Акционог плана за националне мањине у којем је учествовао 21 Савет националних мањина, а само један је одлучио да напусти тај процес.

"Нећемо да кажемо да тај процес није инклузиван, онда ће сваки процес бити заустављен. Не можете да кажете онда да заустављате процес, јер ће све бити предмет уцена", рекла је Брнабићева и поновила да је Акциони план за мањине "апсолутно инкулизаван" и показује ставове највећег броја националних мањина.