"Србија сувише битна на Балкану да би била неутрална"

Директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелена Милић истакла је да је за разлику од времена када су земље Источне Европе постајале чланице НАТО-а, за земље Западног Балкана ово занимљив, динамичан, али и компликован период.

"Русија није била ревизионистичка када су се земље Источне Европе прикључивале Алијанси. Данас је тешко време, још се не могу претпоставити последице Брегзита на НАТО, ЕУ и процес европских интеграција", рекла је Милићева.

Оценила је да је у Србији тренутно апсурдно што је, према истраживањима, за време актуелне власти подршка ЕУ у Србији пала испод 50 одсто.

"ЕУ се овде представља као једно од два зла. Зато је наш покушај да широј јавности објаснимо да не можемо раздвајати трансатлантску алијансу од Европске уније", навела је Милићева.

Према њеним речима, осим непријатељског деловања Русије, постоје и додатне безбедносне претње у региону.

"Заустављен је процес реформи безбедносног система у земљама Западног Балкана, други проблем је што постоји потпуни застој у суђењима за ратне злочине пред регионалним судовима, као и потпуна деструкција досадашњих пресуда у Хагу", рекла је директорка ЦЕАС-а.

Сматра да чланице НАТО-а треба да политички буду што присутније на Балкану.

Чланство Црне Горе је, како је рекла, за њу најбоља вест која је у последњих десет година стигла са Балкана.

Председник Атлантског савеза Црне Горе Саво Кентера рекао је да је пријем те земље у НАТО показао да Запад и даље гледа на Балкан као на своју интересну сферу, а да је Русија у том случају изгубила битку.

Додао је да није било лако 11 година објашњавати народу Црне Горе зашто та држава треба да постане чланица НАТО-а.

"Требало је разбити мит од односима Црне Горе и Русије и о томе како не можемо једни без других", рекао је Кентера.

Наглашава да је следећи кандидат за чланство у НАТО-у Македонија у којој су се, како каже, створили услови за пријем, посебно од када је та земља добила нову владу.

И председник Атлантског савеза Црне Горе сматра да политика неутралности Србије није одржива на дуже време.

"Србија је сувише битан фактор на Балкану да би била неутрална и не може се седети на две или три столице. И Црна Гора је то покушавала, али смо се на крају определили да гледамо у будућност, а не у прошлост и Србија треба да гледа шта је у интересу њених грађана, а не Русије, Америке и ЕУ", поручио је Кентера.

Некадашњи директор Генералног директората за НАТО и политику безбедности Црне Горе Веско Гарчевић уверен је да је на Балкану потребна озбиљна расправа о томе шта су спољнополитички приоритети дрржава тог региона.

Сматра да је на Балкану доминантна рефлексија размишљања из СФРЈ која је, како је рекао, наставак лажне политике несврставања.

Гарчевић је истакао да сва истраживања јавног мњења у земљама Западног Балкана показују забринутост грађана за корупцију, владавину права и цивилну контролу безбедносних служби.

"Зато треба да размотримо ко нам нуди могућности да то унапредимо, у ком систему можемо да имплементирамо те тековине, а ко нам се намеће као алтернатива интеграцијама", сматра Гарчевић.

Запитао је какву неутралност Србија жели на Балкану у 21. веку и да ли је она могућа.

"Да ли је то ствар само политичког тренутка или стављате у страну озбиљну расправу о томе шта доноси чланство у НАТО-у", закључио је Гарчевић.