НАТО: Србија треба сама да одлучи да ли жели у савез

Некадашњи начелник Војног Комитета НАТО-а Ђампаоло Ди Паола указао је да у Србији треба подстицати дебате о томе где држава жели да иде и где би се грађани, како је навео, боље осећали.

"Долазећи са аеродрома на овај скуп разговарао сам са таксистом и питао га шта мисли о ЕУ, НАТО, Русији...Рекао ми је баш ме брига за то, желим да имам добар посао и пристојан живот. Али, треба покренути дебате о томе под којим условима српски таксиста то може да оствари", поручио је Ди Паола. 

Говорећи о новом стратешком окружењу, он је рекао да у свим чланицама ЕУ постоји све веће занимање за безбедност у региону и свету, нагласивши да се НАТО и ЕУ суочавају са тзв. сајбер ратовањем као новим безбедносним изазовом. 

НАТО је, како је навео, препознао интернет као нови простор "меког ратовања" и као једну од највећих претњи данашњице.

"Американци то зову 'хибридним ратовањем'. Знамо шта је Русија радила протеклих година, као и да данас не би послала 4.000 тенкова у Литванију него би злоупотребила интернет вештачку интелигенцију. НАТО мора да буде спреман да одговори на такав вид ратовања", рекао је Ди Паола.

Илден: Србија и НАТО блиски партнери  

Помоћник Генералног секретара за јавну дипломатију НАТО-а Тацан Илдем рекао је да су сајбер напади све чешћи и софистициранији и да то захтева да Алијанса оснажи одбрамбене капацитете.

Додао је да су ти напади често повезани са пропагандом и лажним вестима и да "хибридном ратовању" НАТО-а треба да пружи отпор.

Главни циљ напада је да се створи сумња у вредности наших организација и да се наша друштва поделе. Ту се не користе војна средства, већ се у сајбер простору делује на сваку државу појединачно", навео је Илдем који сматра да на хибридно ратовање владе не могу саме да одговоре и да им је потребна подршка невладиних организација и индустријског сектора. 

Тацан Илден је приметио да се пета београдска НАТО недеља временски поклапа са веома важним догађајем који се јуче одиграо у Бриселу, истакавши да је веома срећан када чита извештаје са таквих састанака у којима се наводи да постоји изузетно разумевање и поштовање, што је основ пријатељства Србије И НАТО-а.

"Јучерашњи састанак северноаталснког савета је управо сведочанство те важне чињенице, важног дела наших односа. НАТО и Србија су блиску партнери, ми смо развили наше партнерство и оснажујемо га кроз војну неутралност Србије", рекао је Илден на конференцији.

Он је истакао да нема контрадикција између војне неутралности и доброг снажног партнерства са НАТО-ом, наводећи да НАТО има много партнера који су неутрални, а у исто време има снажну сарадњу и партнертсво са њима.

"НАТО И Србија се суочавају са истом безбедносним изазовима, а сарадња са НАТО-ом може да донесе велике користи Србији и региону", поручио је помоћник Генералног секретара за јавну дипломатију и додао да партнерство са том алијансом Србију чини безбеднијом и сигрунијом.

"Наше партнерство чини Србију безбеднијом, сигурнијом, али желео бих да нагласим да наша сарадња доприноси и безбедности североатлантских савезника", додаје је Илден.

Подсетио је да се Србија 2006. године укључила у програм Партнество за мир и да је од тада сарадња веома напредовала, те да има више од 100 партнерских активности.

"Сваке године имамо стотинак активности. Сарађујемо са Србијом на реформи безбедносних снага и институција у земљи, обучавамо срске официре да би могли безбедније да учествују у операцијама", рекао је он.

Генерал пуковник Армије САД за Европу Бенџамин Хоџис изразио је забринутост што Русија, како је рекао, користи сајбер простор за подривање поверења у владе западних земаља.

"Годинама су на наше савезнике вршили економски притисак, сад користе сајбер нападе. У Естонији, на пример, кажу да кад се приближите граници са Русијом обавезно искључите мобилне телепхоне иначе ћете упасти у рушке мреже и избрисаће вам се сви подаци", рекао је генерал.

Он је навео да чланице НАТО треба да се интергришу као борбене групе , као И да све војне вежбе алијансе имају, како каже, и димензију сајбер ратовања.

Милићева: ЕУ би помогла Србији ако би што пре отворила Поглавље 31 

Директорка Центра за евроатланске студије (ЦЕАС) Јелена Милић истакла је да главни фокус пете београдске НАТО недеље треба да буде јачање сарадње ЕУ и НАТО-а и више пута је упозорила на руски утицај у региону. Амерички амбасадор у Србији Кајл Скот изјавио је да се поштује војна неутралност Србије која,каже, није у контрадикцији када је реч о сарадњи са НАТО-ом. 

Наводећи да је Србија добила охрабрујуће поруке од званичника ЕУ у вези са наставком преговора о чланству, Милићева сматра да би ЕУ помогла Србији ако би што пре отворила и преговарачко поглавље 31, које се односи на заједничку спољну и безбедносну политику, имајући у виду све компликованије односе ЕУ И НАТО са Русијом са једне стране и "све јаче руско недемократско деловање на Западном Балкану, које не преза ни од опасних дестабилизујућих потеза".

Према њеним речима, ЦЕАС је пре две и по године објавио извештај у коме се истиче јачање руске "меке моћи" у Србији, а пре тога серију извештаја о притисцима са циљем, како тврди, подривања демократизације Србије, њене одлуке да иде ка чланству у ЕУ и јачања сарадње са НАТО као војно неутрална земља.

У новом извештају "Јачање присуства НАТО на Западном Балкану", наводи Милићева, упозорава се на руски утицај, на сада не само моралне, већ и на безбедносне претње.

Она сматра да је недавно Сергеј Железњак, виски руски званичник и, како је казала, Путинов човека за Балкан, упутио представницима Српске листе директан позив да активно опструирају косовски процес демаркације са Црном Гором.

Подела Косова, рекла је Милићева, опет постаје опција на којој се интензивно ради "у неким круговима који Балкану не желе добро и који не желе да се Балкан стаблизује и демократизује".

Она је навела да је циљ НАТО недеље од почетка био да заинтересовану јавност Србије и региона што прецизније информише о дешавањима унутар НАТО-а, о изазовима са којима се Алијанса сусреће, са претањама како антиципира ствари и како се припрема да на њих одговори, као и о главним плановима за Србију и Западни Балкан.

"Надам се да ћемо на панелима чути нешто о информацијама које ових дана стижу о руском, недемократском и непријатељском уплитању у изборне процесе у САД, Великој Британији, сада већ и Шпанији, као и о томе како се НАТО и ЕУ боре или планирају да почну да се боре против тога", рекла је Милићева.

Очекује да ће на конференцији бити речи о, како је навела, мерама против "руске нелегалне анексије Крима и очите директне умешаности у источној Украјини у којима је до сад погинуло 10.000 људи".

Скoт: Војна неутралност није у контрадикцији са сарадњом

Амерички амбасадор у Србији Кајл Скот изјавио је да се поштује војна неутралност Србије која, како каже, није у контрадикцији када је реч о сарадњи са НАТО-ом.

"Србија се прикључила Партнерству за мир, јер Србија је то желела и имала је корист од тога. Србија обликује природу тог партнерства и то је индивидуални акциони план партнерства", рекао је Скот на петој београдској НАТО недељи.

Према његовим речима, потребна је рационална дебата о сарадњи Србије и НАТО-а.

Генерал пуковник Бенџамин Хоџинс из Армије САД за Европу, каже да су мир и стабилност на Западном Балкану стратешки интерес САД И НАТО-а.

Он је рекао да није у интересу САД да било који део Европе изолује од остатка континента, а наглашава да несигрност овог региона има утицаја на целу Европу.

Хоџинс је задовољан што ће бити одржана заједничка вежба америчке и српске копнене војске, наводећи да српска војска има "традицију храбрости и ратничког умећа".

Вршилац дужности помоћника министра спољних послова за безбедносну политику Бранимир Филиповић, рекао је да је Министарство спољних послова отворено за сарадњу са невладиним организацијама како би државна политика у области спољних послова била јасно предочена широј јавности.

Данашње окупљање, сматра, коинцидира са јуче реализованом посетом председника Републике Александра Вучића седишту НАТО-а, разговора који је имао са генералним секретаром Алијансе Јенсом Столтенбергом.

Он сматра да је том посетом још једном веома јасно потврђена интензивна динамика успешног политичког дијалога на највишем нивоу, као и разноврсност практичне сарадње, што доприноси бољем разумевању две стране у јачању мира и стабилности у региону, што је заједнички интерес Србије и Алијансе.

"Стратешко опредељење Србије за ЕУ веома је јасно. Такве амбиције имају сви у региону који још нису постали чланице ЕУ и Србија снажно то подржава, уз симпатије за сваки напредак који наши регионални партнери постигну.

Србија активно учествује у концептима безбедности и одбрамбене политике ЕУ и тражи простор да тим политикама допринесе", рекао је Филиповић.

Према његовим речима, Србија не чека да то буде њена обавеза када једном постане члан ЕУ, већ делује проактивно и сматра да је безбедност област која не пита за границе или чланство, те да је Србији управо место међу породицама европских народа.

Он је рекао да је сарадња Србије и НАТО-а транспарентна и да је важна тачка спољне политике Србије.

"Србија је војно неутрална, што не значи њену изолацију и самодовољност, већ она има активну улогу партнера у односу са НАТО-ом", рекао је Филиповић.