Парламент о медицинским средствима и уговорима за обнову клиничких центара

Министар Лончар је у парламенту рекао да ће се новим законом значајно смањити могућност за улазак фалсификованих медицинских средстава са других тржишта на територију Србије.

"Медицинска средства која долазе са тржишта ЕУ приликом увоза у Србију мораће да прати одговарајућа изјава усаглашености са техничким захтевима", навео је Лончар.

Према његовим речима, у прве две године примене закона очекује се смањење броја повлачења медицинских средстава са тржишта због дефекта квалитета за 50 одсто.

"Хармонизацијом прописа у области медицинских средстава са прописима ЕУ и њиховом применом стварају се услови и за домаће произвођаче медицинских средстава за пласман њихових производа у земље ЕУ и у друге земље света, као и услови за развој привреде Србије, истакао је Лончар.

Нагласио је да је произвођачима остављен период за усклађивање пословања како би испунили услове за даљи развој пословања и на европском тржишту.

"Примена закона јесте инвестиција у даљи развој произвођача медицинских средстава, који у овом тренутку послују само на тржишту Србије", рекао је Лончар и додао да импелемнтација наведених стандарда захтева запошљавање високо образованог стручног кадра.

Лончар је рекао и да се очекује поспешивање интересовања за оснивање тела за оцењивање усаглашености.

Говорећи о потврђивању финансијског уговора између Србије и Европске инвестиционе банке, министар Лончар објаснио је да је реч о средствима за наставак реализације и финасирање пројекта реконструкције четири клиничка центра у Србији.

Лончар је навео да је буџетом за 2017. годину предвиђено да се Србија задужи код Европске инвестиционе банке до 50 милиона евра за пројекат "Клинички центар Ц", односно за завршетак пројекта реконструкције четири клиничка центра који обухвата модернизацију, унапређење, проширење и доградњу центара у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, чија је укупна вредност процењена на 430 милиона евра.

Према његовим речима, до сада је са Европском инвестиционом банком уговорено 150 милиона евра по основу два закључена финансијска уговора.

Уговор "Клинички центар А" потписан је у децембру 2006. године на износ од 80 милиона евра,  дојк је "Клинички центар Б" из 2008. потписан на износ од 70 милиона евра.

"Како је за финализацију пројеката неопходно још 50 милиона евра и како би средства треће кредитне линије постала оперативна, приступило се преговорима са Европском инвестиционом банком. Закључком владе од 13. априла 2017. године утврђена је основа за вођење преговора у вези са одобравањем кредита за реализицију пројекта 'Клиничког центра Ц'", рекао је Лончар.

Додао је да је Влада је прихватила извештај са преговора и усвојила Нацрт финансијског уговора који је потписан у јулу ове године.

Објаснио је да се у Клиничком центру Београд у првој фази ради изградња нове куле, нових техничких зграда и паркинг, а у другој фази реновирање преосталог дела постојеће зграде.

"Пројекат у Крагујевцу обухвата изградњу нове зграде, реконструкцију постојеће медицинске инфраструктуре, изградњу нових техничких блокова, радова на уређењу пејзажа, путева, паркинг и тротоара", рекао је Лончар и додао да пројекат реконструкције то подразумева и у нишком и новосадском клиничком центру.

Опозиција изнела позитивна мишљења

Посланик ДС-а Душан Милисављевић рекао је да је реч о закону по којем грађани могу да виде добробит прикључења Србије Европској унији и прихватања европских стандарда у лечењу пацијената.

"Као лекар сам сведок да смо пре 20 до 30 година добили средства из азијских земаља која смо давали грађанима, а за која сам лично изразио сумњу у квалитет и време је показало да нису била адекватна. Овај закон је нешто што неће дозвољавати такве ствари и показује да је добро што идемо ка ЕУ и што прихватамо њихове стандарде",навео је он.

Милисављевић је изнео податак да је од 96 пријава на сумњу квалитета медицинских средстава 70 одсто пореклом из земаља ван ЕУ, а да је 96 одсто повучених средстава због дефекта квалитета такође из земаља које носи чланице ЕУ.

Санда Рашковић Ивић, шефица посланичке групе Покрет за спас Србије - Нова Србија каже да је закон добар, али да има примедби и да би требало да се усагласи са Законом о здравственој заштити.

Као лекар је, каже, била сведок "јавашлука", али и "непрофесионалности" када је у питању испитивање лекова и медицинских средстава.

"Мислим да треба оштрије реаговати на рекламирање лекова и медицинских средстава без одређеног дејства. Ту мислим да Министарство мора да игра још много важнију улогу", рекла је она.

Посланица Доста је било Бранка Стаменковић поновила је захтев да се предложени закон повуче из процедуре јер између осталог тренутно важећи Закон о лековима и медицинским средствима уређује ту област.

Такође, сматра да је закон недоречен и недорађен у појединим деловима, те да не решава проблем грађана.

Она је рекла да грађани вероватно у овој расправи очекују да посланици причају о решавању конкретних проблема попут тог да 83-годишњак који има оштећење слуха 65 посто нема право на набавку слушног апарата о трошку РФЗО, јер је негде прописано да оштећење мора бити 70 посто да би добио апарат.

Посланик ЛДП Жарко Кораћ сматра да је предложени закон "изнуђен" и да је реакција на чињеницу да је у Србији "започео хаос на тржишту лекова и медицинских средстава".

Каже да је последица стања друштва, које је запуштено, све слабија имунизација грађана, те да су лекари који се баве имонологијом дефанзивни у тим јавним расправама пошто, како је приметио, нико није на њиховој страни.