"Србија и НАТО: Од непријатељства до сарадње и партнерства"

Усклађеност и стандардизација Војске Србије са снагама НАТО-а доведена су до максимума сарадње која је могућа без чланства у Алијанси, пише портал Јуропијен вестерн Балканс уочи сутрашњег сусрета председника Србије Александра Вучића и генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга у Бриселу.

Подсећа се да је на овогодишњем Београдском безбедносном форуму била прилика да се чује размена мишљења о тренутној сарадњи Србије и НАТО-а.

Наиме, заменица Генералног секретара Роза Готемелер и премијерка Србије Ана Брнабић су обe истакле да се односи и сарадња Србије и Алијансе одвијају на високом нивоу, као и да постоји разумевање НАТО-а да Србија тренутно нема аспирацију за чланством.

Истакнуто је, указује се, да је то суверена одлука једне државе у коју се НАТО неће мешати. 

Оваква сарадња представља велику разлику у поређењу са односима који су постојали током деведесетих година прошлог века, констатује Јуропијен вестерн Балканс.

Уз опширно подсећање на историју односа Србије и НАТО-a, констатује се, између осталог, да се она може поделити на период сукоба на простору бивше Југославије, а то је све до потписивања Војно-техничког споразума у чувеном шатору у војној бази НАТО-а, надомак Куманова, и период од петооктобарских промена у Србији након којих долази до утврђивања нових спољнополитичких циљева земље.

Оно што се наводи као мање познато је да је Србија од 2007. године активни учесник НАТО програма Наука за мир и безбедност (СПС), који омогућава сарадњу по питањима од заједничког интереса за јачање безбедности чланица и партнера НАТО-а.

"Програм Наука за мир и безбедност служи да се унапреди сарадња између НАТО-а и држава партнера, а сви заинтересовани у Србији могу да се обрате нашој канцеларији. Волео бих да видим више научних институција и универзитета, јер је ово прилика за њих", истакао је недавно Ћезаре Маринели, шеф НАТО канцеларије за везу у Београду, за поменути портал.

Подсећа и да су водећи људи Алијансe на самиту у Велсу 2014. године исказали подршку евроатлантским интеграцијама земаља Западног Балкана и поздравили напредак Србије у успостављању снажног партнерства. 

За разлику од других земаља Западног Балкана, Србија, међутим, не тежи приступању Алијанси, већ продубљивању дијалога и сарадње по питањима од заједничког интереса.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је новембра 2015. године посетио Србију истакавши значај сарадње Србије и НАТО-а, али и жаљење за све жртве и страдања цивилног становништва током НАТО бомбардовања. 

Том приликом је поновио да НАТО поштује суверену одлуку Србије о војној неутралности, наглашавајући да никада неће инсистирати на чланству неке државе док она сама не буде одлучна и спремна да приступи Алијанси.

Шеф НАТО канцеларије за везу у Београду је оптимиста по питању даље сарадње Србије и НАТО-а поготово ако имамо у виду да је од "посете Генералног секретара Столтенберга 2015. године потписан Споразум о статусу снага (СОФА), повећана активност и сарадња, али да и даље има места за њено унапређење".

Већ наредне године, тада премијер, а сада председник Србије Вучић је посетио седиште НАТО-а, што је уједно био и први званичан сусрет председника Владе Србије и Северноатлантског савета, што говори о искораку кад је реч о јачању односа и сарадње између Србије и НАТО-а. 

Последња посета високог званичника НАТО-а, заменице Генералног секретара Розе Готемелер, догодила се током трајања овогодишњег Београдског безбедносног форума, где је још једном истакнут значај сарадње у циљу одржавања мира и стабилности у региону.

"Свака земља има право сама да бира. И са другим војно неутралним земљама имамо одличну сарадњу, треба да гледамо како да проширимо сарадњу коју имамо као партнери", поручила је заменица Генералног секретара НАТО-а.