Шта косовски посланици траже од нове резолуције?

Из косовског парламента се све чешће чују позиви о потреби доношења нове резолуције којом би биле појашњене улоге преговарача, а захтевају се обавезне консултације у парламенту пре потписивања евентуалног договора са Београдом, јавља РТК2.

Са тим се слажу и политички аналитичар у Приштини, с тим да појединци сматрају да би та резолуција требало да обухвати и конкретне резултате постигнуте у протеклом шестогодишњем периоду.

Постоје, наиме, мишљења да косовски парламент у дијалогу са Београдом није одиграо своју улогу онако како треба, те да би скупштина као законодавно тело морала да има много ангажованији приступ овом процесу.

Косовска скупштина је недавно затражила да се у наставку дијалога са Београдом јасно одреде црвене линије и дефинишу улоге председника и премијера у овом процесу.

То би, како се наводи, требало да се утврди новом резолуцијом коју би одобрили посланици.

"Резолуција би требало да буде таква да након сваке рунде преговора председник или чланови преговарачког тима информишу скупштину о томе шта је договорено", наводи Артон Демхасај, директор организације "Ћоху".

Према његовим речима, резолуција подразумева да председник или чланови тима "немају право да потпишу договор без одобрења парламента и већине у парламенту".

Резолуција би требало да обухвати и конкретне резултате шестогодишњих разговора и одреди смернице за даље преговоре са Београдом.

"Али и да се разјасни ко је носилац овог процеса, да ли је то парламент, влада или председник", наглашава Дритон Сељманај, директор организације Д+.

"Ако су преговори на нивоу председника, због чега је то тако и шта се очекује од тога. До сада је вођење оваквог процеса нашој земљи донео више штете него користи", истиче Сељманај.

"Сматрам да је парламент требало да буде активнији јер има моћ да надгледа владу, посебно што се тиче процеса дијалога, рецимо позивајући представнике односно министре да извештавају пред парламентарним комисијама, постављајући посланичка питања, а постоје и друге могућности како парламент може бити активнији у овом процесу", рекла је Јета Краснићи из Косовског демократског института.

Разговори Приштине и Београда започети су 2011. године, а почетком марта ове године прекинути су усвајањем резолуције Скупштине Косова.

Крајем августа косовски председник и председник Србије договорили су наставак дијалога, али без прецизирања тема и датума наставка.

број коментара 0 пошаљи коментар