Како подршку Европске уније учинити видљивијом?

Ради се на томе да пројекти који најбоље показују колико је Унија уложила у Србију буду боље промовисани. Стручна јавност указује – време је за озбиљну маркетиншку кампању о евроинтеграцијама.

Да је Европска унија наш највећи донатор – зна тек сваки трећи грађанин, показују најновија истраживања. За Србију, којој је чланство у Унији стратешки циљ, то није довољно ако се има у виду да се из европске касе, кроз разне пројекте, у обнову инфраструктуре, изградњу школа и путева, бесповратно слило око три и по милијарде евра.

"Врло је важно да ти пројекти буду видљиви, да наши грађани не слушају само износе и цифре, него да виде шта је од тих износа, од тих новчаних средстава заиста урађено. И у том смислу заиста је важно да подигнемо видљивост. То је обавеза с једне стране наше Владе, с друге стране, наравно, и ЕУ у најширем смислу", каже министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Објаснити позитивне ефекте евроинтеграција је озбиљан задатак.

"ЕУ се појављује као доносилац неких услова. Рецимо, ССП који имамо већ девет година се углавном спомиње у негативном смислу, иако тај споразум има веома добре и корисне стране за Србију. Мало је познато да је наш извоз у ЕУ од његовог потписивања скочио за 120 процената", истиче Владимир Међак из Европског покрета.

Када је реч о порукама које стижу до грађана, да ли у јавности постоји права мера између односа ЕУ о великим политичким темама у Србији и њене донаторске улоге?

"Највећи део порука о којима ја говорим јесте да су евроинтеграције део домаће развојне политике. И управо у том смислу ми комуницирамо и настојимо да комуницирамо са грађанима. Висока политика, којом се такође бавимо у процесу европских интеграција, и без које нема оквира за процес европских интеграција, је заиста резултат закомпликованих међународних односа, који се не рефлектују само на Србију", указала је министарка Јоксимовић.

Реформе су некад болне, али приступање Унији је начин да се живи боље – на политичарима је да то јасно објасне, сматрају у Институту за европске послове.

"Поруке које грађани треба да чују пре свега од владе, јер њу виде као институцију од које треба да добијају податке како напредује Србија, затим од невладиних организација и преговарачког тима, али и од ЕУ. Поруке са те четири стране треба да буду усаглашене", рекао је Наим Лео Бешири са Института за европске послове.

Убудуће пажљивије ће се обележавати шта је донирала Европска унија. Европски покрет залаже се за озбиљну маркетиншку кампању у евроинтеграцијама.

"У имплементацији стратегије морају да буду ангажовани врхунски зналци свог посла", рекао је Међак, док Јоксимовићева наглашава да већ постоје озбиљан тим и озбиљна кампања.

"Ми имамо и акциони план за подизање видљивости ЕУ и пројеката финансираних од стране ЕУ", навела је министарка.

Према оцени стручне јавности, драгоцени би били директни разговори са грађанима о свему што их о Европској унији занима – попут оних у изборним кампањама.