ФИЦ Бриселу: Подржите реформске напоре Београда

Ана Фиртел је, у интервјуу за најновији број магазина Diplomacy&Commerce, поводом недавног четвртог боравка делагације ФИЦ-а у Бриселу, истакла да је у протеклих 15 година – од 2002. до 2017. године, колико је ФИЦ активан у Србији – очигледан позитиван развој ситуације када је реч о квалитету реформи у Србији и о изградњи функционалне тржишне економије.

Српска влада је у том периоду била отворена за разговоре са страним инвеститорима и на том плану је, како је истакла Фиртелова, остварен напредак.

"Објективно говорећи, Србија је имала доста изазова на свом путу и морала је да се, заједно са економским изазовима, избори са великим бројем паралелних питања. Ипак, оно што нам је донело највеће задовољство у протеклих 15 година је чињеница да је сам курс приступања Србије ЕУ био константан у смислу постепене имплементације принципа отворене тржишне економије", навела је Фиртелова.

У разговору са представницима Европске комисије о напорима Србије у процесу приступања ЕУ, ФИЦ је покренуо мноштво питања, међу којима су: како помоћи Србији да одговори на економске критеријуме током процеса приступања ЕУ, како створити функционалну тржишну економију и одолети конкурентским притисцима.

ФИЦ је, као представник страних, али углавном европских предузећа у Србији, изнео и своју оцену актуелне пословне климе у Србији, као и предлоге за њено побољшање, нарочито кроз механизам претприступних преговора, додаје Фиртелова.

"Имајући у виду да окупљамо преко 130 компанија из преко 30 сектора, можемо помоћи у свим областима", нагласила је директорка ФИЦ-а.

Указала је и да је за испуњење критеријума за креирање функционалне економије потребно постојање прописа који ће омогућити сигурну и брзу изградњу нових производних постројења, затим добри прописи о раду, предвидљиви порески закони, модерни закони који омогућавају дигитализацију и е-трговину без компликоване администрације, и ефикасан закон о стечају.

Према њеном мишљењу, кључне области на које би Влада Србије требало да се фокусира су пореска политика или, како каже, процедуре и предвидљивост пореског система.

На другом месту је радно законодавство, односно првенствено даља модернизација закона о раду и регулисање делатности агенција за регрутовање кадрова.

Фиртелова сматра да је трећа кључна област питање где је Србија већ остварила озбиљан напредак, а то је област некретнина и грађевинарства, са фокусом на добру примену регулатива.

Међу важна питања убројала и област контроле и безбедности хране, затим електронску трговину, дигитализацију, као и уређивање области стечаја и девизног пословања.

"Регулисање поступка стечаја би требало да омогући функционално тржиште, док би прописи о девизним операцијама требало да буду либерализовани", закључила је Фиртелова.