Брнабић: Посвећени смо свим странама, нисмо блиски само са Русијом

Ана Брнабић је на Београдском безбедносном форуму рекла да је у Подгорици разговарала с америчким потпредседником Мајком Пенсом и да му је пренела да ми разумемо да земље у региону желе да уђу у НАТО, једнако како очекујемо да те земље и НАТО разумеју нашу намеру да останемо војно неутрални.

Ипак, додала је премијерка, имамо одличну сарадњу с НАТО преко програма ИПАП и ПФП, где имамо много заједничких активности.

Како је рекла, треба да говоримо о чињеницама, а то је да Србија показује да је стварно неутрална и то кроз активности, где је рецимо 2016. учествовала у 16 мултинационалних вежби, од тога девет билатерално са САД, две са Русијом, две са земљама региона...

Ове је године, додала је, било 13 војних активности са НАТО или њеним чланицама, седам са САД, две са Русијом.

"Те бројке показују да смо посвећени свим странама и да нисмо блиски само са Русијом, те да је то само ствар перцепције, а не чињеница", поручила је Брнабићева на панелу посвећеном доприносу партнерства НАТО и Србије безбедности Западног Балкана.

Србија је, додала је премијерка, прва у региону, седма у Европи у погледу учешћа у УН и ЕУ мировним мисијама, и 3.044 припадника наше војске учествовала су у њима. Тиме се, поручила је, поносимо.

Брнабићeва је рекла и да нема успешних евроинтеграција, али ни одрживог економског развоја, без регионалне стабилности. И Европска унија је у то уложила кроз Берлински процес, додала је премијерка, истичући да  Србија јесте извор стабилности у региону.

Навела је три стуба стабилности – реч је о повезивању инфрастурктурних пројеката, попут пута Ниш-Приштина-Тирана и гасне конекције с Бугарском. Други стуб је економска агенда и трећи Канцеларија за младе.

Како је приметила, Србија јесте највећа земља региона, али је и мало тржиште, због чега, како каже, ако имамо било какву нестабилност, и са свим улагањима и економским резултатима, биће сматрана за нестабилну земљу и неће моћи да искористи успехе макроекономске политике и спроведене фискалне консолидације.

"Зато је регионална стабилност један од кључних приоритета. Србија је слала добре сигнале, да је отворена флексибилна. Доста тога је ЕУ уложила и кроз Берлински процес чији је Србија учесник. Мислим да је Србија извозник стабилности", поручила је премијерка.

"Бомбардовање и Космет емотивна питања" 

На питање о руском утицају на Балкан, позицији владе,о и како однос са Русијом утиче на војну неутралност земље каже: "Дала сам податке који потврђују да смо посвећени неутралности и да је перцепција само то а не чињеница. Отворени смо и поштени у вези са тим односима. Русија је велики пријатељ Србије, имамо верске, културне и историјске везе али и економске - споразум о слободној трговини. Али, Русија је економски партнер и европских земаља".

Све док смо отворени и можемо да покажемо бројке нема препреке том партнерству да се настави, имајући у виду наш стратешки пут ка ЕУ, нагласила је Брнабићева.

У вези са критичким односом јавности према НАТО због ваздушних акција 1999. године, Брнабићева каже да је то емотивно питање и да се не може заборавити.

"Искрено, то ће остати нешто што оптерећује наше односе и у будућности. Ипак, гледамо у будућност, и то није клише", рекла је Брнабићева и оценила да идемо у добром смеру.

Такође је подсетила да је и Косово и Метохија веома емотивно питање али да Србија са Кфором има изузетну сарадњу.

"Имамо стабилност и Срби и неалбанци се осећају сигурније, то треба да се зна и поздрави", рекла је премијерка.

Такође, током мигрантске кризе, Србија је показала да може да буде поуздан партнер и некад поузданији од неких ЕУ земаља.

"Војна неутралност није препрека сарадњи са НАТО"

На панелу су Брнабићева и заменица генералног секретара НАТО-а Роуз Готамилер размениле мишљења на ову тему, а Готемилер је поновила став Алијансе да прихвата опредељење Србије да буде војно неутрална, да у томе не види ништа спорно и да то није препрека развоју сарадње са Србијом у бројним областима.

"Свака земља има право сама да бира. И са другим војно неутралним земљама имамо одличну сарадњу, као што је на пример Финска. Треба да гледамо како да проширимо сарадњу коју имамо као партнери", рекла је Готемилер на панелу.

Како је додала, поред војне сарадње у оквиру Програма за мир и ИПАП-а има још доста других области у којима се две стране могу сарађивати и посебно истакла програм Наука за мир.

Подсетила је на добру сарадњу председника Србије и шефа НАТО Јенса Столтенберга, наводећи да се њихов сусрет очекује у новембру. Такође, поздравила је поруке које је изнела премијерка на панелу, посебно у вези са економијом, јер је то, како каже, оно што води Србију напред.

"Веома је добро да имамо прилику да заједно одржавамо војне вежбе и друге активности , али има и других начина за развој односа, при чему би било узето у обзир шта су интерси Србије, а то је на пример сајбер безбедност", навела је званичница НАТО-а.

Упитана да се осврне на чињеницу да је због ваздушних удара НАТО највећи број становника Србије против чланства земље у НАТО, она је рекла да дели став генералног секретара Јенса Столтенберга да "памтимо прошлост, а гледамо у будућност".

Такође је као веома важну истакла његову ранију изјаву да жали због цивилних жртава.

Према њеним речима, за НАТО је кључни изазов опасност коју представља тероризам. НАТО, како каже, настоји да се са тим проблемом ухвати у коштац између осталог и тако што помаже земљама попут Авганистана и Ирака да савалдају екстремистичке снаге.

"И Србија заједно са нама учествује у обуци ирачких снага. Ипак, кључни елемент борбе против тероризма јесте да се победи ИД. То је нешто што је претња и за Балкан", каже Готемилер.

Други кључни изазов за земље Балкана и њихове владе, укључујући и српску, јесте корупција.

Корупција директно подрива способност земље да буде економски стабилна, највећи је проблем просперитета земаља Балкана и будућности младих, а на НАТО је да види како може да допринесе.

"Тај допринос је пре свега у институционалној сфери - кроз сарадњу са Министарством одбране", каже Готемилер.

Упитана да прокоментарише сопствену изјаву да је фантастично што је Црна Гора ушла у НАТО, да објасни зашто је то тако, имајући у виду да је реч о малој земљи, она каже: "Није важно колика је земља или војска већ да може да допринесе мисијама и да учествује у заједничким циљевима у погледу мира и стабилности. Ни Белгија није велика земља али су увек добродошли за сто НАТО."

Говорећи о утицају Русије на Европу и регион она је навела да заиста постоји забринутост Алијансе због изазова који долазе од Русије, попут анексије Крима, дестабилизације ситуације у Донбасу, одржавање великих војних вежби.

Она наглашава да свака земља има право на то да одржава вежбе своје војске, да Алијанса настоји да то питање не преувеличава ни када је о Русији реч, али да је важно да се то ради на предвидив и транспарентан начин за околне земље као не би извлачиле погрешне поруке.

"Русија шаље често погрешне поруке, поруке нетранспарентности и забрињава њене суседе и НАТО", каже Готемелер.

Ипак, Алијанса је заинтересована за дијалог са Русијом јер је то у интересу обе стране. "Нико не жели кризе, конфликте", додала је Готемилер.