Шта нам доноси поглавље о усклађивању спољне политике са ЕУ?

Да ли ће пут ка европској породици Србија морати да крчи и увођењем трговинских санкција Русији, питање је на које би тачку требало да стави извештај о скринингу за поглавље 31. Иако је посао поређења процедура и институционалног оквира Уније и Србије завршен још пре три године, извештај о томе и даље чекамо.

"Зато је јако важно да Србија што пре добије извештај о скринингу за поглавље 31, да се у том извештају Србији и њеним грађанима јасно стави до знања како ЕУ види наше билатералне односе са Русијом и у економнском и у трговинском, безбедносном и сваком другом смислу", рекла је Наташа Драгојловић из Националног конвента о Европској унији.

Иако су се, каже, изјаве званичника кретале од разумевања за пријатељство и сарадњу Србије и Русије до оних да Србија треба да уведе санкције Русији, како би напредовала на свом европском путу, Драгојловићева подсећа да пред нас, до сада, такав услов званично није постављен.

"Поглавље 31 свакако можемо да отворимо без увођења санкција Русији зато што то нигде не стоји као услов, дакле ни у једном једином званичном документу ЕУ није експлицитно рекла Србији да је услов за отварање погавља 31 увођење санкција За затварање поглавља биће неопходно да се Србија стопроцентно усагласи са свим мерама и активностима које ЕУ као целина предузима", истиче Драгојловићева.

Остаје нам, каже, да се надамо да ће се до уласка Србије у Европску унију, што се за сада очекује 2025. године, односи Уније и Русије побољшати, и да ће Србија тако избећи увођење трговинских санкција Русији.

Неки стручњаци истичу да Евроспка унија Србији не каже јасно ни то када ће постати њена чланица, а да истовремено пред њу поставља захтеве које до сада никоме није постављала. Додају – због неизвесног чланства не треба прокоцкати пријатељства са одређеним земљама и сигурну подршку по питању Косова у УН.

"Зашто бисмо ми земљу као што су Русија, Кина, које нас тамо подржавају сто посто, одбили и удаљили од себе да бисмо добили губитак Косова као награду од Европске уније. Због чега седам, осам година пре тога инсистирати на слеђењу политике ЕУ која сама не зна да ли ће 2025. године следити исту политику или ће можда бити расформирана или формирана на други начин", каже Владислав Јовановић, бивши дипломата.

Од земље кандидата тражи се да се постепено усклађује са политиком Уније.

Србија је, кажу познаваоци, када је реч о спољној, безбедносној и одбрамбеној политици, усклађена са Европском унијом, осим када је реч о Русији.

Напомињу да се инсистира на питању односа према Москви, а да се недовољно истиче, на пример, то што је Србија учешћем у мировним мисијама с Европском унијом остварила најбољу сарадњу од свих земаља Западног Балкана.