"Дипломатском активношћу против пријема Косова у Унеско"

Чиме се Унеско руководи када одлучује, а колику опасност би евентуално чланство представљало за српску културну баштину?

Средњовековни споменици на Косову које је Србија уписала 2006. године на листу светске баштине, формално, за Унеско, они би постали добро Косова, такође још једно добро које је на прелиминарној листи, Шар планина, и које је такође номиновала Србија нашло би се на тенативној листи Косова.

Да ли то значи да би се мењао назив тих добара?

То би онда зависило од институција Косова које би онда имале право да пред Комитетом за светску баштину покрену такву процедуру. То ми не можемо знати са сигурношћу да ли би они желели да то име мењају. Оно што је битно, треба да напоменемо, да је Србија то добро номиновала као српски средњовековни споменици али је приликом евалуације Икомоса из самог уписа избачена одредница српски и избачена географска одредница Метохија тако да су они уписани као средњовековни споменици на Косову, Србија.

Да ли можемо да кажемо да се 2015. године током гласања Унеско руководио свим тим принципима који су тражени од Србије како би сви ти манастири били уписани? 

Тешко је говорити о преседанима обзиром да је и сама чињеница да једна држава нечланица УН кандидује за улазак у Унеско, који је орган УН, преседан сам по себи. Нажалост, такав преседан се десио пре неколико година – 2011. када је Палестина постала чланица Унеска иако није чланица УН.

У том тренутку на територији Палестине није се налазило ниједно, до тада уписано културно или природно добро. Са Косовом је ситуација другачија, на територији КиМ налазе се средњовековни споменици на Косову и природно добро које је на тентативној листи, Шар планина. Како ће изгледати однос Унеска према Србији и Србије према тим споменицима тешко је прејудицирати и говорити унапред.

Да ли можемо да кажемо да Унеско узима у обзир стручна мишљења?  

Када би то питање поставили неком у Центру за светску баштину они би вам одговорили да је стучност на првом месту, али оно што ми видимо је да политика има пуно, пуно уплива и нисам сигуран да ће приликом гласања амбасадори размишљати шта је најбоље за споменике који се налазе на КиМ.

У сваком случају, потребна је увек и непрестана дипломатска активност, обзиром да знамо резултате гласања из 2015. године, па знамо које су земље биле "за" које "против" које су биле уздржане.

Потребна је јака дипломатска активност према земљама које су биле уздржане и које су биле против да задрже свој став, или евентуално на оне које су биле уздржане да сад буду против, дакле то је неопходно да би се задржао тај, да кажем, статус кво који нама тренутно одговара – да нема двотрећинске већине за улазак Косова у Унеско.

Приштина до сада није поднела званични захтев за пријем у Унеско и зато та тема није на дневном реду састанка Извршног савета Унеска који почиње данас, а на коме се утврђује дневни ред за Генералну конференцију која ће бити одржана у новембру.