Министри образложили законе, сутра расправа

Национална академија за јавну управу у потпуности ће трансформисати јавну управу и обезбедиће ефикасније, љубазније и боље упућене службенике, изјавио је  министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић.

Ружић је у Скупштини, Србије где је почела расправа о Предлогу закона о Националној академији за јавну управу, рекао да ће службеници што кроз опште, што кроз посебне програме обука стицати нова знања, вештине и способности усмерене на подизање нивоа компетенција неопходних за квалитетно обављање послова.

"Службеник мора, пре свега, да правилно примени закон једнако у свим једнаким ситуацијама, како би грађани, ма где год били у Србији, били у равноправном положају", истакао је министар, наводећи да сада у општинама постоје различите процедуре.

Академија ће, каже, први пут обезбедити обуке за све службенике, што на републичком, што на локалном нивоу.

Он је подсетио да републички ниво службеника има какву-такву подршку Службе за управљање кадровима, али да су се на локалном нивоу "довијали" са разним међународним организацијама како би се спровеле обуке, и то углавном за спровођење одређених закона.

"Службеник мора да обавља посао савесно и да ради у најбољем интересу свих грађана, да поштује правила и служи за пример другима, а нама у Влади Србије је да обезбедимо уређен систем који ће бити правичан и који неће демотивисати службенике, као и да уведемо могућност за напредовање, награђивање, како би ту мотивацију за рад подигли", истакао је Ружић. 

Министар је нагласио да ће Академија бити отворена и за грађане који не раде у управи, а желе да науче више о раду јавне управе и боље контролишу њен рад, као и да преопознају неке активности. 

"Омасовићемо употребу електронског потписа" 

Сваки корисник ће преко свог мобилног телефона моћи да користи квалификовани електронски потпис у трансакцијама и електронској комуникацији, што ће омасовити његову примену, изјавио је министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић.

Образлажући у Скупштини Србије Предлог закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању, Љајић каже да је до сада, због компликоване процедуре, свега 360.000 грађана користило услуге електронског потпис, што је свега пет одсто становништва.

"Сада уводимо револуционарну услугу од поверења - квалификовани електронски потпис", каже Лајљић и наводи да ће он бити еквивалент својеручном потпису, а најављује и увођење електронског печата за правна лица и формирање електронског магацина за чување документације.

Предвиђено је и признавање пуноважности електронског документа и његово изједначавање са папирним документом што ће, каже, смањити употребу докумената у папирној форми. 

На дневном реду нове седнице су и измене Закона о информационој безбедности. 

Посланици на новој седници треба да размотре и измене Одлуке о утврђивању састава сталних делегација Скупштине Србије у међународним парламентарним институцијама, које је поднела председница парламента Маја Гојковић, као и више предлога одлука о изменама Одлуке о избору чланова и заменика цланова скупштинских одбора, које су поднеле посланичке групе СРС, СНС и Нова Србија - Покрет за спас Србије.

У Скупштини Србије три пута је поподне пребројавањем посланика у сали утвђиван кворум за одлучивање, због проблема са електронским системом за гласање.

Прво су службеници стручне службе пребројавали посланике док је седницом председавао Ђорђе Милићевић, потом и после паузе када је преседавао Верољуб Арсић, да би након доласка председнице парламента Маје Гојковић и трећег утврђивања кворума, настављено изјашњавање о допунама дневног реда нове седнице, такође пребројавањем.

За време пребројавања, посланици опозиције напуштали су салу.

Гојковићева је, након што је саопштила да је у сали присутно 134 посланика, најавила да ће се гласати о дневном реду, да ће потом одредити паузу до сутра, те да се нада да ће до тада бити решен проблем са електронским системом за гласање.

На негодовање неколико посланика опозиције који су се јављали по Пословнику, Гојковић их је позвала да и они учествују у пребројавању посланика ако сумњају да постоји кворум.

Милићевић је, иначе, после бурног негодовања опозиције, обавестио посланике да постоји проблем у електронском систему за гласање.

Позивајући се на Пословник о раду, Милићевић је одредио да се кворум утврди "ручно", а након пребројавања, саопштио је да је у сали присутан 131 посланика, као и да ће о предлозима за допуну дневног реда гласати пребројавањем.

Претходно је појединим посланицима опозиције који су негодавали поручио да не буду нервозни.

"У сали има довољно посланика. Чему нервоза", упитао је Милићевић који је касније одредио десетоминутну паузу.

После паузе, председавање седници преузео је Верољуб Арсић, који је такође одредио да се кворум утврди пребројавањем, а након другог пребројавања, саопштио је да је у сали присутно 130 посланика.

За одлучивање је потребно присуство 126 посланика. 

Парламент није прихватио више дестина предлога опозиције за допуну дневног реда седнице, међу којима је и предлог шефа посланичке групе ДЈБ-а Саше Радуловића за разрешење председнице парламента Маје Гојковић. 

За Радуловићев предлог гласало је 14 посланика.

"Констатујем да предлог није прихваћен и поред мог гласа 'за'", рекла је Гојковићева.

Посланичка питања о миговима, Косову, резиденцији на Дедињу

На почетку рада посланици су користили време за постављање питања. 

Посланица ЛДП-а Наташа Мићић питала је премијерку да ли влада намерава да усвоји стратегију за борбу против сиромаштва, када ће у парламент бити упућен закон о пореклу имовине који је обећала власт, као и по ком основу бивши председник Србије Томислав Николић користи резиденцију у Ужичкој.

Мићићева наводи да је то преседан и срамотно, јер Николић више није председник и није социјално угрожен пошто има огроман стан.

Посланик Народне сељачке партије Маријан Ристичевић питао је владу и Министарство одбране да ли ће ускоро бити комплетирана ескадрила мигова и ојачана моћ у заштити земље, те да ли ће бити набављен ракетни систем било ког облика.

Владу и Тужилаштво је питао шта ће предузети против Бориса Тадића, Војислава Коштунице, Вука Јеремића поводом "дивље изградње дивље државе Косово на територији наше јужне покрајине" и велеиздаје јер, каже, ништа нису предузели фебруара 2008. фебруара када је усвојена косовска декларација о независности.

Ристичевић је питао како ће се Скупштина одредити и шта ће предузети поводом одласка председника скупштинског Одбора за европске интеграције Ненада Чанка у Барселону где је, каже, подржао независност Каталоније, дао подршку дезинтеграцији једне од држава чланица ЕУ и поткопао наше непризнавање Косова.

Посланик СНС-а Марко Атлагић питао је Министарство правде о случају страдања Предрага Гојковића 1993. у стану "пропалог досовог кандидата" Саше Јанковића, за кога је рекао да је познат као "Сале прангија" и да је "веома опасан човек умешан у многе афере".

Атлагић је питао да ли је тачно да је Саша Јанковић крио да се Гојковић убио из Јанковићевог пиштоља, да ли је тачно да је неко зауставио истрагу, те да ли је тачно да је Јанковић имао барут на рукама "што наводи на сумњу да је убица".

Наводи да је председник ДЈБ-а Саша Радуловића "краљ стечаја" који је из 14 фирми узео 50 милиона динара из џепова грађана, без сагласности суда и државе, те да је сем тога што је оштетио Србију за милионе оштетио и САД јер није платио више од милион евра пореза.

Соња Павловић из посланичког клуба самосталних посланика поново је питала председника Србије Александра Вучића и градоначелника Београда Синишу Малог о обавезама у изградњи комплетне инфраструктуре за пројекат "Београд на води".

Министарку саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре Зорану Михајловић, Павловићева је питала ко је кривац за кашњење радова на Коридору 10 који, каже, супротно тврдњи министарке, није ни близу завршетка.

Ђорђе Вукадиновић из посланичког клуба Нова Србија – Покрет за спас Србије питао је Министарство спољних послова да ли ће реаговати на то што група питомаца са Косова похађа војну академију у Хрватској, а Министарство правде о информацији у случају налажења оружја у Јајинцима, за који каже да је својевремено изазвао озбиљну пометњу у јавности због навода да је оружје било намењено атентату на највише државне функционере.

Вукадиновић је тражио од Вучића да појасни поменуту могућност у гостовању на РТС-у о прихватању да Косово добије столицу у УН, а руководство парламента о изреченим новчаним казнама посланицима за које је рекао да су најбоља пропорција маћехинског односа према опозицији.

Мирослав Алексић из посланичког клуба СДС-НПС питао је премијерку и министра за државну управу и локалну самоуправу Бранка Ружића када ће бити уведене привремене мере и рапсисани избор у Владимирцима због, како каже, неправилности у финансијама у тој општини.

Шеф посланичке групе Двери Бошко Обрадовић питао је Вучића да ли је тек јуче сазнао да ЕУ има двоструке стандарде, те упитао када ће Србија прекинути погубне преговоре о Косову у Бриселу.

Обрадовић је, између осталог, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упитао када ће радници наплатити своја потраживања од пропалих фирми у пљачкашкој приватизацији и када ће бити законски решен статус ветеран и ратних војних инвалида.

Шеф посланичке групе СРС-а Војислав Шешељ питао је председника Александра Вучића, премијерку Ану Брнабић и министра спољних послова Ивицу Дачићу зашто државни органи нису реаговали због антисрпског потеза представништва ЕУ у Београду које је издало књигу "Европски мозаик" за коју каже да је изразито антисрпског карактера.

Посланик ДС-а Балша Божовић навео је да Брнабићева говори о двоструким аршинима, те упитао које је то међународно право које даје за право да Влада Србије подржава ратног злочинца Рамуша Харадинаја за председника косовске владе.

Седница је почела постављањем гарде испред парламента и уз државну химну "Боже правде".