"Берлински процес има свој живот, али није замена за приступање ЕУ"

Шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић истакла је да Берлински процес може допринети европским интеграцијама сваке од држава региона и додала да је после Самита у Трсту јасније да је велики део посла "у нашим рукама".

Мишћевићева је указала на мапу пута коју је представио председник ЕК Жан Клод Јункер, а у којој се наводи да ће у фебруару 2018. године бити представљена стратегија за Србију и Црну Гору у вези са европским интеграцијама и додала да је за њу то прави аргумент да Берлинска иницијатива има свој "живот".

"Ово је за мене прави аргумент да Берлински процес има свој живот и може да помогне процесу европских интеграција, али дефинитивно није замена за приступање ЕУ", рекла је Мишчевићева, називајући "одвајање" Србије и Црне Горе од других држава позитивном трком и признавање да су оне стигле до одређеног нивоа.

Председник Европске комисије Жан Клод Јункер најавио је да ЕК планира да до краја наредне године изради стратегију за успешно приступање Србије и Црне Горе ЕУ са перспективом приступања 2025. године.

Мишћевићева је оценила да се Јункер, који је раније "оптуживан" јер је рекао да нема проширења док је он председник ЕК, сада "мало искупио".

Говорећи о Самиту у Трсту, Мишчевићева је рекла да су врло видне три димензије: владе ка владама, бизнис према бизнису и цивилно друштво.

Прва димензија се односи на интерконективност, односно повезивања влада што региона, што држава ЕУ и ту се, каже, налази прича и о регионалној екномској зони, за коју је израђен Акциони план, док се друга димензија односи на Привредне коморе које су направиле невероватан напредак будући да је стварање бољих услова веома значајно и за повезивање.

Као један од резултата цивилног друштва, што је трећа димензија Самита, Мишчевићева је навела формирање Канцеларије за младе (РАЈКО), коју, какао истиче, сада треба напунити садржином.

Биљана Борзан из Европског парламента рекла је на конференцији да је Јункер поновио да неће бити проширења до краја мандата, али је навела да су његове поруке ипак биле позитивне у смислу да је улазак земаља Западног Балкана нешто што је пожељно и нужност.

"То је на неки начин сигнал да је ЕУ као пројекат жива и пожељна и има перспкетиву", рекла је Борзанова и додала да је улазак сваке земље у ЕУ начин да се реше проблеми и да је Хрватска из које долази од тренутка када је ушла у процес интеграција до уласка прилично напредовала.

Навела је да Берлински процес сматра изузетно позитивном причом, јер враћа фокус на економска и социјална питања, што, како истиче, не значи да питања људских права нису битна, већ додаје да се управо тако да стварају предуслови да се питања људских права решавају.

Подсетивши на европски слоган "Уједињени у различитости", указала је да су људи на Западном Балкану фокусирани да пронађу разлике уместо да пронађу енергију и нађу сличности.

"Они који живе у демократском и економског благостању, а потичу са ових простора међусобне разлике стрављају у други план. Они врло добро живе заједно", рекла је Борзанова и поновила да процес европских интеграција треба искористити да се поправе недостаци које касније треба одржати.