Охрабрује да постоји датум за чланство

"Дакле, ЕУ ће планирати да Србија постане пуноправна чланица ЕУ, што значи да то може да се десити и раније", рекла је Јоксимовић.

Ово је, објашњава, веома важно, имајући у виду да ЕУ спрема нови буџетски циклус који подразумева да се морају одвојити средства за нови процес проширења.

"Уколико не постоји таква буџетска ставка, онда је немогуће да до таквог процеса у будућности дође. Дакле, ЕУ ће у свом наредном циклусу предвидети да дође до новог проширења, самим тим ово је охрабрујућа вест за нас", сматра Јоксимовић.

Она у разговору за Танјуг оцењује би за читав регион било од великог значаја уколико би постојала могућност да у разумном року дође до побољшања и нормализације односа између Русије и запада.

Међутим, без обзира на одређене врсте најава за сада се, како каже, бележе само негативни трендови.

С друге стране, Јоксимовићева каже да је охрабрујућа изјава немачког министра спољних послова, Зигмара Габријела, који је рекао да је "у интересу Немачке да са Русијом оствари боље контакте".

"Ово се, дакле, озбиљно разматра у ЕУ, а 2025. није ни близу ни далеко, али је довољан временски период када можемо очекивати да ће доћи до померања у међународним односима и да ће можда отежавајуће околности које носи поглавље 31 бити скинуте са дневног реда", сматра Јоскимовић.

Председница Центра за спољну политику, међутим, каже да у овом тренутку не постоји суштинска најава Европске уније о почетку преговора са Србијом у смислу отварања поглавља 31 које се односи на спољну политику, те примећује такође да у овом тренутку за Србију постоје отежавајуће околности везане за отварање овог поглавља.

Иако је министар спољних послова Ивица Дачић пре неколико дана најавио "да би у октобру Србија требало да се укључи у преговоре о отварању поглавја 31, Јоксимовић сматра да "то у овом тренутку није у плану".

Она, наиме, наводи да још није изашао извештај са скрининга у вези с поглављем 31, па према томе, како каже, не треба очекивати да ће оно бити отворено, нарочито не у следећем кругу поглавља која су најављена до краја ове године, а која се превасходно односе на економске теме.

Јоксимовић такође сматра да је тешко говорити о темпу отварања поглавља, односно о томе у којем тренутку ће поглавље 31 доћи на ред.

"Важно је да темпо отварања поглавља буде константан, да то буде процес који има свој неометани ток и што будемо брже отварали поглавља и квалитетније се усаглашавали са прописима ЕУ, то ће и година нашег приближавања, односно пуноправног чланства доћи у краћем року", уверена је Јоксимовић.

Она напомиње да је поглавље 31 обично једно од једноставнијих поглавља у преговорима са ЕУ, али да у овом тренутку за Србију постоје одређене отежавајуће околности везане за преговоре о том поглављу.

"Интереси директно везани пре свега за Косово доводе до одређеног раскорака о усаглашености Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ у овом тренутку. Очекивања су да ће усаглашеност бити потпуна до уласка Србије у ЕУ", наводи Јоксимовић.

На питање шта осим Косова може да буде отежавајућа околност у преговорима о отварању поглавља 31, Јоксимовић одговара да је "нормализација односа Београда и Приштине део поглавља 35, али да као такво представља паралелни процес који се пођеднако мора унапређивати због усклађивања са европским законодавством и отварањем других поглавља".

"Нормализација односа између Београда и Приштине представља политички критеријум са којим је Србија суочена на путу ка европским интерграцијама. С друге стране, чињеница да један део земаља није признао независност Косова и с обзиром на потребу и жељу Србије да се процес интегрисања Косова у међународне институције не настави на начин како је до сада био случај, потребни су нам савезници у овом процесу", каже Јоксимовић.

Она напомиње и да ЕУ повремено са неким земаљама има односе који подразумевају критике и увођење санкција или мера са којима Србија у овом тренутку из сопствених интереса не може да се усагласи.

Ипак, Јоксимовић је уверена да на дневном реду преговора о поглављу 31 Србија у својој спољној политици неће бити условљена опредељивањем "Брисел или Москва".

"Веома је јасна спољнополитиццка опредељеност Србије ка европским интеграцијама. Не постоји таква врста условљавања нити се од Србије у овом тренутку захтева да уведе санкције Русији јер то је кљуццни моменат када говоримо о усклађивању са спољном и безбедносном политиком", напомиње Јоксимовић.

Она подсећа да поглавље 31 подразумева све мере и спољнополитичка средства која ЕУ примењује према трећим партнерима, а то су најчешће санкције и резолуције којима се осуђују потези појединих земаља.

ЕУ на годишњем нивоу ради извештаје о усклађености земаља са спољном и безбедносном политиком ЕУ што се обично изражава у процентима.

"Када је у питању Србија ти проценти варирају, ранијих година су били 80-90 одсто, па су се спустили на 65-70, али у овом тренутку немамо тај пресек. Да бисмо знали колико смо се ове године усагласили са одлукама ЕУ, мораћемо да сачекамо почетак следеће године када ће изаћи извештај за 2017", рекла је Јоксимовић.