Дојче веле: Србија и Црна Гора лидери приступног процеса

Председник Европске комисије Жан Клод Јункер искупио се овога пута и Западном Балкану и политици проширења. За разлику од почетка свог мандата када је широм региона био цитиран његов – испоставило се реалан, али емотивно прихваћен "петогодишњи ембарго" на улазак нових чланица у ЕУ – Јункер је овога пута у свом говору о "Стању Уније", најавио нова чланства у будућности. И не само то, он је проширење представио као инструмент стабилности ЕУ и изједначио га са Западним Балканом.

"Уколико желимо стабилније суседство морамо понудити кредибилну перспективу проширења земљама Западног Балкана. Током овог мандата Европске комисије и Европског парламента неће бити новог проширења, јер услови за пријем нису испуњени. Али у будућности ће ЕУ имати више од 27 земаља чланица", изјавио је Јункер и добио отворени аплауз на пленарном заседању Европског парламента.

Можда још и важније, у свом писму о намерама Европске комисије до краја мандата 2019. године, председник Јункер први пут је конкретизовао временски оквир и именовао прве кандидате за чланство у Унији.

Према његовим речима, са "перспективом до 2025. године" радиће се на "стратегији успешног приступања Србије и Црне Горе као водећих кандидата на Западном Балкану, са посебним тежиштем на владавини права, основним правима, борби против корупције и општој стабилности региона."

И док са једне стране стижу коментари да искусни председник Европске комисије заправо "није рекао ништа ново", да проширења за време његовог мандата свакако неће бити, чак ће се ЕУ и смањити изласком Велике Британије, други инсистирају на општем позитивном тону Јункерових речи које, сада обухвативши и Западни Балкан, у фокусу имају политику интеграција и ширења ЕУ као победу над разједињавањем и осипањем.

Ко је где и како даље?

То да се Западни Балкан вратио у фокус Европске уније била је порука Брисела током целе ове године. С једне стране, та пажња је последица поновног јачања и сређивања ствари унутар Уније која, након година непрестаних криза, полако стаје на ноге. С дуге стране, та пажња је изазвана и растом тензија и криза унутра региона.

Имајући у виду чињеницу да, ако ЕУ иде боље, боља ће бити и перспектива за Западни Балкан, европски аналитичари упозоравају да, ако се Европска унија врати у неко "кризно стање", то може поново да промени и Јункеров оквир за проширење.

"С обзиром на сва досадашња одлагања, тај процес би требало што пре да резултира новим чланствима. Истовремено он мора да задовољи очекивања земaља чланица, али и да донесе стварне и одрживе резултате на Балкану", каже за Дojче веле Корина Стратулат из Центра за европску политику у Бриселу.

Иако каже да свакако "има смисла, техничких разлога и конкретних чињеница" зашто би неке земље са Западног Балкана требало да буду међу првима које би заједно ушле у чланство ЕУ, Стратулатова подвлачи да ту има доста субјективног тумачења "ко је где и како даље", као и да неки политички разлози могу да доведу до прегруписавања у последњем тренутку.

У овом тренутку бар, Србија и Црна Гора слове за лидере приступног процеса. Председник Делегације Европског парламента за сарадњу са Србијом Едуард Кукан каже да ће током следећег мандата Европске комисије и Европског парламента (2019-2025) "Србија куцати на врата ЕУ, а ЕУ је неће пустити дуго да чека".

Исто важи и за Црну Гору, сматра Кукан и наглашава да Жан Клод Јункер није без разлога и "тим редом" назначио "Србију и Црну Гору као водеће кандидате" за чланство у ЕУ.

"Прогнозирање и лицитирање датумима у политици, врло је варљив задатак и намерно сам направио разлику између 'куцања на врата' и 'проласка кроз врата' Европске уније. Желим да охрабрим наше пријатеље, али и да будем реалан", каже Кукан.

Да би Србија и Црна Гора могле заједно да уђу у ЕУ ако наставе са брзим спровођењем реформи, сматра и посланица Спољнополитичког одбора Европсеког парламента Тања Фајон.

"Тешко је речи која ће земље у наредном периоду бити најбоља, али сигурно је да су Србија и Црна Гора у процедури где имају највише отворених поглавља и на најбољем су путу."

Тања Фајон да подсећа да Албанија још није ни почела да преговара о чланству, а да су Косово и Македонија "још далеко" – свака из својих разлога, као и да је целом региону заједничка лоша економска ситуација, корупција и организовани криминал и одлазак младих, што их све заједно и понаособ враћа корак уназад.

Игре чланства на Балкану

У дипломатским круговима у Бриселу незванично се помињу "два таласа" проширења на Западни Балкан. Заједнички улазак целог региона тренутно није реалан, јер постоје велике разлике у напретку појединачних земаља.

Иза тренутних лидера, на средини "балканске табеле приступања" налазе се Албанија и Македонија.

"Реално је да Албанија после добро спроведених избора може да очекује датум за почетак приступних преговора. Мислим да ће она у пуној брзини преговарати о чланству", сматра Едуард Кукан.

Он очекује и да ће исти процес "ићи брзо" и са Македонијом. "Надам се да ће Македонија са новом владом напредовати ка чланству у Европској унији и НАТО-у. Очекујем да ће питање имена, као последња препрека за земљу на путу ка чланству у ЕУ бити сада решено. Чим Македонија крене у преговоре то може ићи брзо јер они су у многим областима добро припремљени, али због питања имена цео процес је био блокиран."

Кукан за Дојче веле додаје да би крајњи резултат дијалога Београда и Приштине могао да потврди и ЕУ-перспективу Косова. "Очекујемо да дијалог Београда и Приштине напредује и уђе у завршну фазу, иако тренутно нико не зна шта ће бити крај тог дијалога. Сматрам де ће крајњи резултат потврдити ЕУ перспективу Косова", наводи Кукан.

И на крају, највише проблема и најдужи пут уласка у ЕУ од свих земља региона могла би да има Босна и Херцеговина, слажу се у оцени посланици Европског парламента Тања Фајон и Едурад Кукан.

"БиХ је земља у коју су ЕУ, Европска комисија и висока представница уложили много енергије. За сада нема резултата који би оправдали све оно што је инвестирано у БиХ. Мислим да би нешто драстично требало да се тамо догоди, јер ако наставе овим темпом, биће то велико разочарање", директан је Кукан у својој оцени перспективе уласка БиХ у чланство ЕУ.

"Напредак БиХ ка ЕУ има највише потешкоћа због нефункционалности државе и тешко је направити нормалан напредак без промене Устава или Дејтонског споразума", додаје Фајонова.

У Бриселу понављају да не може много да се постигне уколико БиХ сама не преузме иницијативу и још једном апелују на политичке лидере у тој земљи да доносе одлуке и изађу из бескрајне унутрашње дискусије око истих питања.

"Ако се то догоди, Босна и Херцеговина може брже у ЕУ", закључује Едурад Кукан у разговору за Дојче веле.

Обавезе Уније

Међутим, поред очекивања да земље региона – свака понаособ – заврше свој део посла, очекивања су и да ЕУ испуни свој део обавеза око проширења на Западни Балкан.

Европски парламентарац Едуард Кукан инсистира на томе да ЕУ у наредном периоду не сме да понови грешке из претходних година када, према његовом мишљењу, није адекватно одговорила на урађено од стране држава Западног Балкана што је довело до губитка кредибилитета и опадања поверења у ЕУ.

"Сада морамо да избегнемо вештачке баријере и формалне препреке на путу ка чланству у Европској унији", каже Кукан и на крају понавља: "Све ће зависти од самих земаља региона, а ми нећемо одуговлачити са отварањем врата".