Дачић: Уска веза између проширења ЕУ и очувања безбедности

Војна неутралност не значи изолацију или самозадовољност, у данашњем свету такав изолационизам је превазиђена опција, поручио је шеф српске дипломатије Ивица Дачић на конференцији "Западна безбедносна архитектура и Србија – изазови и дилеме". Да нема притиска да Србија уђе у НАТО тврди амбасадор САД Кајл Скот, док председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић указује да је Србија остварила највиши степен сарадње са Северноатлантском алијансом.

Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић је, говорећи на конференцији "Западна безбедносна архитектура и Србија – изазови и дилеме", рекао да само кроз заједничке одговоре можемо постићи решења за проблеме са којима се суочава Европа.

Истовремено је констатовао да се ЕУ данас суочава са кризом идентитета и да треба имати увек на уму да је настала као мировни пројекат и интеграције.

"Верујемо да ЕУ може да настави да буде успешан пример другима и зато са посебном пажњом пратимо све иницијативе које се покрећу у оквиру реформског процеса Уније", објаснио је Дачић.

Однос Србије са НАТО-ом, како је рекао, је деликатан због наслеђа прошлости, пре свега бомбардовања без овлашћења УН.

Међутим, додао је да Србија имајући у виду заједничке интересе учествује у Програму партнерства за мир.

Такође је подвукао да Србија спроводи политику војне неутралности што значи да нема намере за чланство у НАТО-у или било којем другом војном савезу.

"Иако поштујемо различита мишљења у региону, наша војна неутралност не представља препреку за продубљивање сарадње са НАТО-ом. Војна неутралност не значи изолацију или самозадовољност, у данашњем свету такав изолационизам је превазиђена опција", нагласио је министар спољних послова.

Указао је да неутралност не значи ћутати и не реаговати на кршења међународног права и заједничких вредности наводећи да то најбоље доказује пример чланства Косова у Унеску.

"Швајцарска, која је неутрална земља, је гласала за чланство Косова, а Монголија која претендује да буде неутрална, била је уздржана и оправдала је то политиком неутралности, што са нашег аспекта није неутралност", навео је Дачић.

Нагласио је да се морају гледати сви случајеви, јер ако гледамо на утицај Русије у региону, како кажу амерички званичници као дестабилизујући, не би рекао да је претходио стабилизујући утицај западних земаља.

"Говори се о прекрајању граница које наводно Русија хоће, а заборавља се да су пре тога прекројене границе Србије. Веома је тешко у свему томе не говорити о интересима великих сила на нашем простору", објаснио је министар спољних послова.

Навео је да не претендује да су наша мишљења најисправнија на свету, али без највеће земље и народа у региону нема стабилности и мира.

Истакао је да треба разговарати, јер све док се интереси не дефинишу, не нађе најмањи заједнички именитељ постојаће озбиљан проблем о свим темама.

Указао је да је и проблем што у Србији и САД, и другим земљама, припреме за састанке пишу исти људи који су то радили и пре три деценије који можда нису ни чули да су промењени услови у региону, као и ставови одређених земаља.

Нагласио је да се дијалог са нама претвара у дефинисање шта све не може, додајући да то није дијалог, и да такво понашање Србија не жели.

Дачић је, одговарајући на излагање амбасадора Скота, рекао да није једноставно рећи да постоје вредности и да се не може бити неутралан по питању њиховог кршења.

"Оне постоје, али немам разлога да подсећам велике земље да и оне имају своје државне и националне интересе. Примере неких фаталних грешака САД имао сам прилике да видим пре неки дан у Вијетнаму, исто као што је и СССР грешио у Авганистану", нагласио је Дачић.

"Све је пролазно, само стални српских интереси нису"

Наводи да Србија сматра да треба да буде део међународне безбедносне компоненте, али додаје да је, на пример, дошао у сукоб са амбасадорима западних земаља јер изражавају став да се мисија УН на Косову треба укинути.

"Ако смо партнери ваљда о томе треба да разговарамо. Ми сада треба да кажемо Русија-Крим санкције. Када будем могао да окренем Тилерсона и изјадам му се за проблеме које имамо и када ми се он јави на телефон, као што то уради Лавров, све сам спреман да повучем овде што говорим", нагласио је министар спољних послова, додајући да је то реалност, а све остало филозофија.

Истиче да Србија никада није била на страни некога ко крши међународно право.

"Србија није никада урадила, нити била на страни некога ко крши међународно право, нити признавала последице тога јер има своје проблеме. Исто се понашамо према свима", нагласио је Дачић.

Рекао је да када се велики бију онда настрада трава, а ми морамо да заштитимо наше државне и националне интересе, што не значи да немамо право на правду, као и сви народи бивше Југославије.

Када је реч о ЕУ истакао је да без региона Западног Балкана она неће моћи да гарантује мир и стабилност на континенту због чега овај део Европе мора бити део европског процеса.

"Ако неко мисли да су сви проблеми на Балкану решени он је у дубокој заблуди. Причам то због свих другх фактора који ће нас сачекати", указао је министар спољних послова.

Што се односа са НАТО-ом тиче Дачић је констатовао да су добри, и у шали рекао да преко Јенса Столтенберга Србија има свог предтсавника у том савету.

А представницима НАТО-а је поручио да у Србију долазе редовним авионским линијама, за разлику од раније.

"Србија за сада нема потребе да улази у НАТО и не треба да ратује са њима, већ да тражи заједнички језик. Све је пролазно, само стални српских интереси нису, и то је основно начело српске дипломатије", закључио је  министар спољних послова.

"Не постоји притисак за улазак у НАТО" 

Амбсадор САД у Србији Кајл Скот рекао је да војна неутралност не значи да се може ћутати пред кршењем међународног права и заједничких вредности, као и да Србија не мора да се одупре притиску да уђе у НАТО, јер тај притисак не постоји.

Указао је и да се Србија одлучила да буде војно неутрална, додајући да то прихватају САД и НАТО.

Оценио је и да неутралност значи да се не прелази на једну страну, већ да се остане несврстан, али не и да се земља не залаже ни за шта, да су јој вредности безначајне и да нема став о битним питањима.

"Када говоримо о вредностима, српски народ и њихове вође су се јасно изјасниле да земља треба да буде чланица ЕУ. Европска унија је једна од најуспешнијих, у историји човечанства, пројеката када је у питању мир и стабилност. Нико не тера Србију да се прикључи ЕУ или њеним вредностима, већ Србија жели то", истакао је Скот.

САД је како је додао, посвећена да Србији помогне на путу у ЕУ.

Међутим, наводи да је највећа грешка што се у овој земљи чује да неко Србију и друге земље региона притиска да се прикључе НАТО-у.

"Србија не мора да се одупире притиску да уђе у НАТО, јер тај притисак не постоји. Проширење НАТО-а се одвија на основу политике 'Отворених врата', што значи да може да се прикључи ко жели", поручио је Скот додајући да ће Србија увек одлучивати сама како ће сарађивати са НАТО.

Такође је навео да не постоји притисак на Србију да због сарадње са западом угрози своје традиционалног пријатељство са другим земљама, додајући да многе чланице НАТО имају односе са Москвом, али се залажу за заједничке принципе и критикују када се они крше.

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић указала је да је Србија остварила највиши степен сарадње са НАТО-ом који може да оствари једна земља која није чланица, подсећајући на број војних вежби које има са НАТО, САД, што је далеко бројније од оних са Русијом.

Навела је да постоји концепт европских одбрамбених снага који је у зачетку, те је питање да ли је реалистична његова реализација у скоријем временском оквиру.

Неутралност као концепт није новина, рекла је Јоксимовићева, додајући да је она и компативилна са ЕУ и њеном политиком, али и да су изазови и притисци константно присутни.

Додала је да ЕУ нема структуру која би одговорила војно као НАТО, па се поставља питање земљама у региону шта чинити.

Балкан, према њеним речима, може лако, у постојећим околностима у свету, постати шаховска табла закулисне игре великих сила.

Мир, како је навела, не треба сматрати као нешто што је готова ствар, додајући да су земље региона крхке, а да је криза у Македонији била најбољи доказ како се конфликт може распламсати.

Унутаршње политичке кризе показале су крхкост стабилности и мира, те да свака криза може добити епилог ван граница државе.

Попуштање напетости између Русије и запада допринело би попуштању регионалних тензија, а кључни допринос регионалној стабилности и решавању билатералних питања је и у наставку реформи, сматра председница Центра за спољну политику.

број коментара 2 пошаљи коментар
(среда, 13. сеп 2017, 17:28)
anonymous [нерегистровани]

neutralnost

Srbija je neutralna,to je dobro. Medjutim,biti neutralan, ne znaci ne razmisljati vise sta se desava u Regionu.
Ne znam,da li Srbija ima prijatelje,medjutim,siguran sam da su nam Rusi prijatelji.
Amerika nam nije prijatelj:NATO bombardovanje,UNESKO-Kosovo,glasaju za Kosovo protiv Srbije.

(среда, 13. сеп 2017, 16:03)
anonymous [нерегистровани]

Svaka cast Dacicu

Neka im je rekao.Sta nam se ovi zapadni ambasadori prave prijatelji a kad dodje glasanje u UN glasaju protiv nas.Puna podrska za otvorenost.