Бледски форум: Приступни процес треба да буде предвидљивији

Дводневни скуп протекао је у дискусији о будућности ЕУ у измењеном свету, ситауцији у региону Западног Балкана и перспективама за чланство у ЕУ, али и најактуелнијим светским темама као што је криза на Корејском полуострву.

Словеначки домаћини највише су се бавили одлуком Арбитражног суда о спору са Хрватском о статусу Пиранског залива тражећи од Загреба да се повинује одлуци суда а од бриселских званичника да последњу примљену чланицу приволе да поштује одлучено.

На панелу о проширењу ЕУ на Западни Балкан, шефови дипломатија указали су да процес често предуго траје, те наводе да ако није предвидив може да се изгуби подстрек за реформе, а као негативан пример лошег приступа ЕУ наведена је Македонија.

Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је да је и Европској унији данас, имајући у виду постојеће околности, потребно да оствари "позитиван поен", а да је управо Западни Балкан место где је то могуће постићи и да је и за Унију важно да се процес проширења настави.

"Или ћемо ући у ЕУ, или ћемо се придружити ЕУ, или ће она нама. Надам да ћемо ући у ЕУ пре него што се распадне", рекао је Дачић.

Министар спољних послова Албаније Дитмир Бушати рекао је да ЕУ има трансформативни утицај на регион и земље.

"Данас видимо да је много мирнија атмосфера него што је била пре 10, 15 година и то је захваљујући европској перспективи, али и сарадњи САД и ЕУ, и улоге та два стратешка партнера у региону", објаснио је Бушати.

Рекао је да је Албанија спровела масивну правосудну реформу, и све је вођено под кишобраном приступног процеса, те да не би било могуће албанским властима да то учине сами, и да нема европске перспективе.

Рекао је да је забринут због непредвидивости процеса, те да он мора бити предвидивији.

"Као и студенти, ако имате датум добро се припремате за њега. Потписали смо ССП 2006. и тада, када су ме питали када Албанија може постати чланица, рекао сам за 10 година, а сада, 11 година после тога, поново бих дао исти одговор", рекао је Бушати.

Министар спољних послова Босне и Херцеговине Игор Црнадак потврдио је да је ЕУ за његову земљу имала трансформативни ефекат, и указао да су огромна очекивања од европске перспективе и будућности.

Рекао је да су региону потребне прецизне и конкретне поруке од европских партнера, већа предвидивост процеса.

"Када говоримо о томе то не значи да нам је циљ да избегавамо испуњавање наших обавеза", поручио је Црнадак.

Када је реч о БиХ Црнадак је указао да је проблем што су институције слабе, те преовладава неповерење, а услед тога млади, иако имају добар посао, напуштају земљу.

"Требало би ЕУ да посвети већу пажњу да нам помогне у изградњи снажних, независних институција. То би брже вратило поверење у институције и донело неку врсту позитивне перспективе. Било би добро ако бисмо добили неку врсту јасног става од ЕУ, у вези са обавезама сваке земље по систему 'ако буде тога, у то време ћете добити то'", нагласио је Црнадак.

"Регион треба додатне изворе стабилности" 

Шеф црногорске дипломатије Срђан Дармановић истакао је да Црна Гора верује у ЕУ, као и у то да треба да постане чланица, па зато вредно ради на томе.

"Верујемо да ЕУ требамо ми колико она нама треба, јер је овај регион треба додатне изворе стабилности, како за економски, тако и демократски развој, а то је ЕУ", нагласио је Дармановић.

Истовремено је истакао да земље региона не желе да Берлински процес буде нека замена за процес проширења ЕУ.

"Не желимо да се преко Берлинског процеса ради на стварању некакве иницијативе за сарадњу на Балкану, која би требало да постане нека чекаоница, да нам се каже да имамо своју унију, да треба да је развијамо, па да ћемо када дође време бити примљени у европску породицу. Желимо 'регата принцип', да свака земља буде евалуирана на основу својих успеха. Верујемо да ће успех сваке земаље бити успех целог региона", објаснио је Дармановић.

Због тога, како сматра, ЕУ мора да покаже региону да је проширење озбиљан процес, а не само нека реч.

"Ми морамо да урадимо наш посао, али и ЕУ мора да покаже да је потпуно привржена ширењу, да је то најбољи одговор у дебати о будућности Уније. ЕУ неће бити потпуна без апсорпције Балкана", поручио је Дармановић.

Заменик министра косовског министра иностраних послова Валон Муртезај рекао је да Косово дели вредности ЕУ и европске породице, те да је европски процес већи подстрек од препрека које су на том путу.

Процес, како је додао, међутим, дуго траје, посебно имајући у визу глобалне изазове са којима смо суочени.

"Македонија – пример како не треба спроводити процес" 

Министар иностраних послова Македоније Никола Димитров подвукао је да је његова земља пример како не треба да се спроводи процес ширења.

"На Македонији могуће је научити лекцију шта не треба радити према Западном Балкан. Потписали смо ССП 2001, постали кандидат пре 12 година, и сви успеси су од тада игнорисани због политичког проблема са једном чланицом ЕУ. Затим је дошло до обустављања реформи и ескалације, током које су људи упали у скупштину. То је шта може да се деси једној земљи када нема перспективе", објаснио је Димитров.

Рекао је да је Македонија и пример шта се дешава када се "смекша" извештај о напретку, када нема довољно искрености у евалуацији стања, као и када једна земља обустави реформе.

"Македонија је била увек на правој страни историје, а у последње три године успели смо да направимо хаос. Зато апелујем да земље кандидате да реформе схвате озбиљно, а земље чланице да схвате проширење озбиљно", рекао је Димитров.

"Трансформација у другој фази"

Министарка иностраних послова Хрватске Марија Пејчиновић Бурић, као представница земље чланице ЕУ на министарском панелу, рекла је да ако приступни процес нема трансформативни ефекат онда се нешто погрешно дешава.

"То може бити на обе стране – ако кандидати не чине довољно у обављању својих задатака, или ако ЕУ није поставила добар систем надзора", уверена је Пејчиновић Бурићева.

Шефица хрватске дипломатије је рекла да у прошлости за неке кандидате није био трансформативним ефектом, јер се радило о земљама које су биле потпуно политички, економски и демократски на нивоу ЕУ, као и тржишне привреде. Али за земље у транзицији тај ефекат је потребан.

"Трансформацију можете видети само у другој фази процеса. Мале кораке видите у првој фази. ЕУ мора имати јасне циљеве. Извештаје које даје уобичајено су политички избалансирани. На пуно начина се каже нешто слично, али ретко и оно што је потребно учинити", критиковала је она.

Директор за Европу и централну Азију европске дипломатске службе Томас Мајер-Хартинг рекао је да је будућност региона у ЕУ, и да је то обећање дато давно, али поновљено недавно и то у тешким околностима по Унију.

Оценио је да се много тога позитивног догодило у региону у прошлој години, и да је то све захваљујући ангажовањем ЕУ и снази Уније.

"Ништа се не би догодило без трансформативне снаге ЕУ", уверен је Мајер-Хартинг.

Рекао је да је неопходно даље напредовати, док траје мандат ове Европске комисије, како би се процес учинио иреверзибилним.

"Сви који су пратили развој ЕУ видели су колико је изазов Брегзита оснажио кохезију. Очигледно нећемо остати на 27 чланица, већ ћемо расти захваљујући овом региону", закључио је Мајер-Хартинг.

Чланство не значи да ће нове земље чланице аутоматски достићи европски просек. Неке земље су успеле, а друге, попут Хрватске, нису. Словенија је на средини листе европских земаља по плати и достигла је 88 одсто БДП-а ЕУ.