Скупштина о измени закона о пољопривредном земљишту

Посланици на ванредној седници расправљали су о предложеним изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту, које ће страним држваљанима ограничити куповину земљишта. Сутра наставак седнице.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић је, образлажући измене закона пред посланицима, рекао да се предложеним решењима страним држављанима из земаља ЕУ ограничава куповина земљишта, поправља оно што је дефинисано Споразумом о стабилизацији и придруживању, штитећи интересе Србије, српских пољопривредника и ораница.

Изменама закона, каже Недимовић, правимо нови прелазни период у оквиру кога морају да се испуне кумулативни услови како би уопште дошло до било каквог промета приватне својине са странцима.

Министар је рекао да ће неко често рећи да је ССП могао бити промењен.

"То је буквално залуђивање људи. То захтева једну велику процедуру и не бисмо стигли да заштитимо наше интересе", рекао је Недимовић и навео да ће ту заштиту управо омогућити предложене измене закона за које каже да су апослутно у складу са Уставом Србије.

Истакао је да је предвиђен рок од десет година од усвајања закона у коме физичка лица која су држављани ЕУ морају да имају настањење у Србији да би уопште могли да купе пољопривредно земљиште у приватној својини, те да нису тачне приче да ће они који су по Закону о странцима већ неколико година у Србији моћи пре истека десет година да купе земљиште.

"Пољопривредно земљиште у државној својини уопште није предмет расправе", подвукао је министар и прецизирао да услов да странац десет година живи у Србији почиње да важи од дана усвајања закона.

Странац, како је навео, који жели да купи земљиште мора да га и обрађује најмање три године и да има активно регистровано пољопривредно газдинство у трајању од десет година.

Мораће, додаје, и да има свој алат, машине за обрађивање земљишта, а моћи ће да купи до два хектара.

Предмет куповине, наводи министар, не могу бити ни пољопривредна земљишта која су у складу са посебним законима и планским актима дефинисана као грађевинско земљиште, као ни заштићено природно добро, ни парцеле у близини војних комплекса.

Различите су реакције посланика опозиције на предложене допуне и измене. Лидер СРС-а Војислав Шешељ рекао је да неће гласати за измену закона, док посланик ДС-а Горан Јешић оцењује да су предложене измене и допуне бесмислене. Српску земљу не треба продавати, сматра посланичка група Нова Србија - Покрет за спас Србије, чија је шефица Санда Рашковић Ивић изјавила да ће амандманом покушати да евентуалну продају земље странцима вежу за улазак Србије у ЕУ.

Посланици владајуће коалиције најавили су да ће гласати за предложене измене и допуне Закона о пољопривредном земљишту, а заменик шефа посланичке групе СНС Владимир Орлић рекао је да посланици те странке подржавају нова решења јер се, како каже, њима истовремено постижу две добре ствари, решења су корисна за грађане, а њима испуњавамо међународну обавезу која проистиче из ССП.

Орлић је као забавну окарактерисао аргументацију посланика који, како је рекао нису за измене закона, јесу за европске интергације, али не и за то да испуњавамо међународне обавезе.

Он сматра да нико не може да нађе нешто спорно у предложеним изменама закона, те поручује да је примарни био интерес Србије, а то је да се наставе европске интеграције, али и да заштитимо грађане.

Власт, како је навео, поштује ССП и одговорно се односи према својим обавезама, али то не значи да је све било сјајно када је реч о томе како је ССП испреговаран и потписан.

Посланица СПС Снежана Богосављевић Бошковић, некадашња министарка пољопривреде, рекла је да се предложеним решењима штите интереси Србије, те да социјалисти подржавају све мере које ће допринети да пољопривредно земљиште остане у власништву српских домаћина.

Посланик СВМ Арпад Фремонд изразио је задовољство што влада и министар пољопривреде држе своју реч и воде бригу о обећању из експозеа да ће држава Србија сачувати своје природно богатство.

Лидер опозиционе Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак поздравио је предложена решења, али и упитао зашто је влада чекала до последњег минута да доноси овај закон када су штете већ наступиле.

Мартиновић и Шешељ: Ко је био за ССП, кофер пара и издајници

Жучна расправа се водила о томе ко је све 2008. гласао за Споразум о стабилизацији и придруживању, па је тако шеф посланика СНС-а Александар Мартиновић тврдио да је међу њима био и лидер радикала Војислав Шешељ, који је, како је навео, својим посланицима наложио да за тај документ гласају, уколико се прихвате њихови амандмани у вези с Косовом.

Мартиновић је рекао да су ти амандмани тада прихваћени, али да се Шешељ потом предомислио, јер је хтео да испадне већи националиста од ДСС-а и Војислава Коштунице.

Мартиновић је чак пренео део разговора који су у јулу 2008. водили Шешељ и Томислав Николић, а у којем је Шешељ рекао: "Да, хоћемо у ЕУ ако нам гарантују останак Косова у саставу Србије, односно ако се прихвате амандмани СРС-а", што је, додао је Мартиновић, Влада и учинила.

"Договор је био да посланици СРС-а, ако Влада прихвати амандмане радикала, а кључан је био Николићев амандман који се односио на све спорне одредбе у вези са суверенитетом и територијалним интегритетом, гласају за ССП", казао је Мартиновић, који је у то време, као и Николић, био у СРС-у.

Додао је да није тачно, како тврди Шешељ, да амандмани СРС-а на ССП нису прихваћени, те да је тада Николић нашао компромис са тадашњим потпредседником Владе Божидаром Ђелићем и прихватио измењену верзију.

"Николић је тада добио и кофер пара да то прихвати и зато је изгубио част и образ", рекао је Шешељ.

Шешељ је, мађутим, оспорио наводе Мартиновића, тврдећи да радикали нису мењали политику.

"Могли смо да гласамо за ССП, ако би ЕУ гарантовала останак Косова у ЕУ, али то нисмо хтели. Радикали су знали да ЕУ то неће прихватити", рекао је Шешељ, уз опаску да би невољно гласао за улазак Србије у ЕУ и ако би нам Унија данас гарантовала да Косово остаје у саставу Србије, али и да је сигуран да нам ЕУ то неће дозволити", рекао је Шешељ.

Мартиновић је прочитао амандмане СРС-а које је тадашња власт прихватила, а Шешељ навео да је Николић тада прекршио овлашћења која му је дао, па је преговарао са Божидаром Ђелићем, те прокоментарисао да би Николић и Вучић и данас били чланови СРС-а да су њихови амандмани тада прихваћени.

Уз добацивање посланице СРС-а Наташе Јовановић да лаже, Мартиновић је рекао и да су амандмани СРС-а прихваћени на седници парламента 5. септембра 2008. и прочитао део разговора Шешеља са посланицима СРС-а о томе како је тада изгледао скупштински дан.

Како је рекао, Шешељу су пренели да су прихваћени амандмани СРС-а, лидер радикала их је питао да ли ће и ДСС гласати за ССП, а када му је речено да неће, он је променио став.

"Онда ви уплашени кажете да ће Коштуница вас и радикале да истисне са националистичке позиције", обратио се Мартиновић Шешељу, који му је узвратио тиме да је његова интерпретација невероватна.

Да су радикалски амандмани тада прихваћени, нашли би се у закону којим је потврђен ССП, приметио је Шешељ.

"Нисте ви безусловно за ЕУ, ви сте за ЕУ под условом и под тим условом је и СНС за ЕУ. Нико вам не даје право да нас етикетирате као велеиздајнике. Ми хоћемо у ЕУ са КиМ", поручио је Мартиновић лидеру радикала.

Полемика је настављена и после једночасовне паузе.

Измене и допуне Закона о пољопривредном земљишту упућене су Скупштини Србије на усвајање по хитном поступку, а тај закон треба да спречи потпуну либерализацију промета пољопривредним земљиштем, што је било предвиђено Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП). 

Било је предвиђено да 1. септембра почне примена одредаба ССП-а које изједначавају права грађана Србије и ЕУ при куповини пољопривредног земљишта.

Предложене измене закона предвиђају услове за промет пољопривредног земљишта у приватној својини.

Посланичка група Нова Србија – Покрет за спас Србије, чија је шефица Санда Рашковић Ивић, уложеће амандман, а лидер СРС-а Војислав Шешељ неће гласати за измену закона.

Наиме, да би странац могао да купи земљу, мора да има бар десет година пребивалиште у Србији, односно у јединици локалне самоуправе у којој жели да купи земљу, мора да има регистровано пољопривредно газдинство, машине, опрему да би обављао пољопривредну производњу.

Може стећи у својину највише до два хектара пољопривредног земљишта у приватној својини, ако су испуњени предвиђени законски услови.

Како је предвиђено, одредбе предложених измена закона се не примењују у случају повраћаја имовине која се врши у складу са законима којима се уређује враћање одузете имовине бившим власницима.

Република Србија има право прече куповине пољопривредног земљишта у приватној својини.

Право прече куповине одобрава Влада на предлог Комисије.

Комисију образују заједнички министар надлежан за послове пољопривреде и министар надлежан за послове финансија.

Министар надлежан за послове пољопривреде и министар надлежан за послове финансија споразумно прописују услове, рок, начин и поступак права прече куповине.

Измене и допуне закона ће ступити на снагу осмог дана од дана објављивања у Службеном гласнику.

Друге земље су се избориле у преговорима о придруживању за вишегодишњу забрану продаје земље странцима и након уласка у ЕУ.

О изменама закона о пољопривредном земљишту Скупштина Србије гласаће почетком следеће недеље. 

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 19. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво