Изменама Закона о политичким партијама против злоупотребе мањинског статуса

Десет пута мање новца и потписа грађана за регистрацију партије националних мањина. И место у Скупштини гарантује нижи изборни праг. Закон предвиђа и да, ако странка у парламенту има мање мандата, више ће буџетског новца добијати по посланику. Рачуница каже – један мандат, скоро милион динара месечно на рачуну партије. Да странке користе пречицу потврђује и искуство са последњих избора.

"Деведесет одсто оних странака које су желеле статус странке националне мањине на изборима нису имале нити једну активност везану за промоцију националних мањина и њихових права, па РИК није додељивала тај статус, али је Управни суд поништавао та решења РИК-а", указује Балинт Пастор из Савеза војвођанских Мађара.

Три изборна циклуса од закона о политичким странкама из 2009. и у сваком покушај странака да на путу до парламента прескоче више степеника. На прошлим парламентарним изборима, права Мађара наводно је заступала Републиканска странка Николе Сандуловића, а српско-руске интересе бранила коалиција "Родољуби" Синише Ковачевића и Драгана Тодоровића. НОПО је 2012. ушао у Парламент, не скривајући да Влахе представљају само на папиру. Од укупно 113 активних политичких странака у Србији, чак 69 су мањинске.

"Сва та решења ће будућа радна група сагледати и очекујем да ће понудити најбоља решења, сагледавајући нека искустава која су се већ показала као добра у другим државама и, наравно, нека из упоредног права и заиста кроз јавну распараву изнедрити конкретна решења", истиче Зоран Касаловић из Министарства државне управе и локалне самоуправе.

Од измена закона очекује се да уозбиљи све оне који би да се баве политичким организовањем, уверени су стручњаци. Привилеговани статус за мањине да, али само уз високе критеријуме када је реч о програму и статуту.

"Дефинисати тако да се не угуши политички плурализам али да са друге стране одредбе буду довољно чврсте и јасне да у политику не може да уђе било ко и да се спречи могућност да неко од политике прави било коју врсту бизниса", поручује Бојан Клачар из ЦЕСИД-а.

Клачар каже да би требало преиспитати и број потписа потребан за формирање политичке партије, мада је то, сматра, у ово тренутку тешко очекивати. Десет хиљада потписа је висок праг, али је испунио циљ укрупњавања политичке сцене.

"Десет хиљада потписа је нека одредби која може да се преиспитује, али она не би требало да буде драстично смањена зато што бисмо на тај начин дошли у ситуацију да ћемо опет да имамо огроман број политичких странака чиме ћемо дозвлити да и они људи који немају озбиље политичке амбиције буду на неки начин део политичког ринга", додаје Клачар.

Најављују се и промене приликом оснивања странака а у вези са обавезним бројем присутних делегата. Дешавало да политичка странка поднесе 10.000 потписа оснивача, али да се оснивачка скупштина одржи уз присуство само десет.