Клачар: Спречити да мањинске странке буду параван

Поводом најаве измена Закона о политичким партијама како би се увео ред у ту област и спречиле злоупотребе код формирања мањинских странака, Клачар за Тањуг каже да је сасвим извесно да је одређен број људи одлучио да искористи олакшице које постоје за регистровање странака национланих мањина, како би на томе профитирали.

То се, објашњава, може спрецити јаснијим и чвршћим прецизирањем одредби које се односе на регистровање, тако што би се од свих који желе да оснују странке националних мањина врло јасно очекивало да доставе релевантне доказе да ће се заиста бавити мањинским питањима, а не да им та странка служи као параван да уђу у локалну скупштину. 

"Или, још горе од тога, да злоупотребљавајући влашку националну мањину ми, на пример, добијемо у Народној скупштини једну странку која се не бави мањинама, а као таква је ушла у предизборну трку", додаје Клачар.

Од укупно 113 активних политичких странака у Србији, 69 је мањинских партија. 

За оснивање политичке странке потребно је доставити 10.000 потписа, док је за оснивање странке националне мањине прописано обавезних 1.000 потписа. 

Клачар каже да би требало преиспитати и број потписа потребан за формирање политичке партије, мада је то, сматра, у ово тренутку тешко очекивати. 

"Очигледно је да тренутно, када је реч о кључним доносиоцима одлука, нема сагласности око тога да се цифра од 10.000 потписа смањи. То, изгледа, није ни нужно, јер ако погледамо искуство од 2009, када је закон ступио на снагу, заправо видимо да у Србији број странака расте и да смо ми већ прешли границу од 100 странака, што значи да су ипак политичари нашли неки модус да прикупе те потписе", наводи Клачар.

Поводом случајева да политичка странка поднесе 10.000 потписа оснивача, што је предвиђено законом, али се оснивачка скупштина одржи уз присуство десет делегата и најаве надлежних да ће се размотрити све опције у вези са обавезним присуством делегата на оснивачким скуштинама, Клачар је рекао да то у ранијој пракси није било третирано као кључно питање. 

Наводи, међутим, да је добро да се и те одредбе везане за оснивачке скупштине преиспитају, како би се видело да ли је потребно подићи "лествицу озбљности" са којом се приступа регистровању политичких странака. 

Додаје да би то питање требало размотрити са циљем да се не ограничи политички плурализам, него да се уозбиљи политичка сцена и да се просто зна да ако неко оснива политичку странку мора у старту да покаже озбиљност. 

"Те странке ће на крају да се боре за гласове грађана и на крају крајева неке од њих ће сасвим сигурно и да уђу у парламент и онда је јако важно да ми имамо странке које су озбиљне, јер оне треба да артикулишу интересе грађана који су за њих гласали", сматра Клачар. 

Како је раније изјавио министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић, измене и допуне Закона о политичким партијама третираће два питања - усклађивање са Законом о општем управном поступку и спречавање могућности да се код формирања мањинских партија, уз 1.000 потписа, на један олакшани начин формира странка, а да се у њеном програму не нађе ништа што третира мањинска права.