Шта се тражи од Србије у поглављу 35?

Тања Мишчевић истиче да се такво поглавље први пут на тај начин појављује у преговорима о чланству, односно да га није имала ниједна друга држава.

Ниједна држава није на тај начин преговарала последње поглавље које је у нашем случају и политичко поглавље, каже Мишчевићева.

"Дакле, није овде тема Косово, ми кроз преговоре о чланству не преговарамо о статусу Косова, за процес нормализације постоји дијалог и он никако није замењен поглављем 35, али у дијалогу о нормализацији не учествују државе чланице и овај начин да прате шта се у дијалогу и имплементацији догађа јесте управо креирање читаве структуре кроз поглавље 35", објашњава Мишчевићева.

Другим речима, наводи Мишчевићева, дијалог о нормализацији се одвија под покровитељством европске спољнополитичке службе и та служба, односно шефица европске дипломатије Федерика Могерини, задужена је да чланице информише о напретку и проблемима у дијалогу, као и о имплементацији, а онда кроз поглавље 35 државе чланице кажу – ово је довољно да Србија настави даље у преговорима о свим осталим поглављима.

На питање како објаснити да се поглавље 35 од почетака преговора помиње као најтеже и нама најкомпликованије, те да ће оно бити последње затворено, Мишчевићева каже да ниједно друго поглавље нисмо могли отворити док за 35 нисмо постигли довољну меру имплементације Бриселског споразума.

Подсећа да је то било у децембру 2015. године, да смо две године на то чекали и да нећемо моћи да завршимо преговоре ако оно што је услов из преговарачког оквира заиста не испунимо.

"У самом Преговарачком оквиру, у оквиру који смо добили кад смо добили преговоре, пише да је ово поглавље контролно, и није једино такво, исто важи и за поглавље 23 о владавини права и поглавље 24. Дакле ништа се не отвара пре тога, ништа се не затвара после тога, а ако ту има проблема заустављају се преговори", указала је Мишчевићева.

Циљ поглавља 35 – договор о свеобухватној нормализацији односа

Тања Мишчевић наглашава да је у поглављу 35 веома прецизно дато шта је коначни циљ, а то је, понавља, договор о свеобухватној нормализацији односа.

"А сад шта је свеобухватна нормализација није дефинисано, остављено је да кроз ток дијалога буде дефинисано и то је једно од отворених питања", примећује шефица преговарачког тима Београда.

На опаску да је нормално да две стране стране различито тумаче шта значи свеобухватна нормализација, а да није јасно какав је ту став ЕУ, Мишчевићева каже да је, напротив, сасвим јасан став ЕУ, а то је да нема разговора о статусу.

Подсећа при томе да пет држава чланица и даље не признаје проглашење независности и да су у томе врло чврсте, због чега, како каже, ЕУ и не може то да тражи или да на такав начин испоставља рачуне.

"Али тражи свеобухватну нормализацију зарад нормалног живота и ту има пуно наше разумевање, ми то мислимо од самог почетка, али не постоји исто тако разумевање Приштине", примећује Мишчевићева.

У том смислу и позив на унутрашњи дијалог о Косову схвата као покушај дефинисања нашег става о томе шта је свеобухватна нормализација и подсећа да смо у оквиру преговора, када смо представљали планове за поглавље 35 и како ће оно изгледати, у јануару 2014. године, представили шта видимо као теме за наставак дијалога.

"У том моменту смо имали готову причу о бриселском дијалогу, он је већ био потписан и почела је лагано имплементација, а ми смо онда представили теме попут имовине, несталих, заштите културног и црквеног наслеђа, о чему никад није постигнута сагласност са Приштином, али смо зато могли видети једностране потезе Приштине као што је било једнострано проглашење да је сва имовина на територији КиМ заправо косовска имовина", наводи Мишчевићева и додаје да је то дијаметрално супротно од наше идеје да се седне и разговара.

Упитана да ли смо "неравноправни" с обзиром да Приштина нема поглавље 35 и захтеве сличне онима испостављеним у њему, Мишчевићева истиче да то није тачно, те да је Приштина добила Споразум о стабилизацији и придруживању, који је сасвим другачији од нашег, али да он има исту такву клаузулу, само је питање колико је Приштина заинтересована за своје европске интеграције.

"То је већ питање за Приштину", напомиње Мишчевићева.

Одговарајући на питање може ли се десити да нам, када све што се тражи у поглављу 35 испунимо, кажу да ипак нисмо "дорасли" чланству, Мишчевићева подсећа да паралелно са овим тешким политичким питањем нормализације иде и подједнако тешко питање реформе владавине права, које није једноставно, али, што је важно, зависи само од нас, за разлику од 35 које зависи и од других страна.

"Има ту пуно области које захтевају огроман напредак и свесни смо да су то озбиљна питања. Тренутно завршавамо елементе за нови извештај који ће бити представљен у новембру, али има пуно важних питања за унутрашњу реформу Србије и за пословно окружење, напредак региона, сарадњу у региону, за признавање квалификација, кретање радне снаге", указала је Мишчевићева.

Напомиње да се у свим тим се областима мора постићи напредак, али примећује да за разлику од политичких питања овде је мерљив напредак.

"Када достигнете стандард и можете да га имплементирате, онда можете да процењујете домете, а то може и ЕУ", закључује Мишчевићева.