Ко све "надгледа" Космет

Одмах након окончања сукоба у покрајини, 1999. године, успостављени су Унмик и Кфор, а 2008. године и Еулекс. Све, бар формално, делују у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244, која је била компромис САД, односно Запада и Русије.

У последње време неформално, а у среду, на седници Савета безбедности УН и изричито, западне земље траже окончање мисије светске организације, док се остале две мисије, ЕУ и НАТО, у овом тренутку још не доводе у питање.

Који је мандат тих мисија и у каквом саставу делују?

Унмик

Мандат Мисије привремене управе УН на Косову и Метохији дефинисан је као "помоћ у успостављању услова за миран и нормалан живот свих грађана Косова" и стабилност региона Западног Балкана.

Унмик је статусно неутрална, цивилна мисија. Некада је бројала 15.000, а данас има око 380 припадника.

Предводи је Специјални представник Генералног секретара УН, који уједно обезбеђује и координисан приступ међународног цивилног присуства, а делује у складу са Резолуцијом 1244, укључујући ОЕБС, мисију која је задржала статус "стуба" Унмика, задуженог за изградњу институција, као и мисију ЕУ за владавину права Еулекс, која је установљена на основу исте резолуције и делује под општом надлежношћу УН.

Након једнострано проглашене косовске независности, власти у Приштини непрестано траже укидање Унмика, због намере да се учлане у међународне организације УН и Интерпол.

Унмик је, наиме, у овом тренутку једина веза Приштине са Интерполом.

Приштина сматра да Унмик више нема ни функцију, ни циљ, те да се беспотребно троше милиони на њено одржавање. Са тим се, међутим, не слаже Русија.

Специјални изасланик, односно шеф Унмика у Приштини је Захир Танин, који у свакој прилици истиче да ће та мисија на Косову остати "онолико колико СБ УН то буде желео".

Танин је именован за специјалног представника Генералног секретара УН на КиМ 19. августа 2015. године.

Унмик је био на мети критика Приштине и због тога што је, како су навели, та мисија након рата "допустила Србији да на Косову успостави своје паралелне структуре".

У раздобљу од јула 1999. до новембра 2008. године, Унмик је био одговоран за вођење истрага и кривично гоњење за тешке злочине, укључујући ратне злочине.

Међународна невладина организација за заштиту људских права "Амнести интернешенел" је оценила да је Унмик пропустио да спроведе неке независне истраге о злочинима над Албанцима, те отмицама Срба, Рома и других.

"Амнести интернешенел" је тада установио и да истраге, чак и када су вођене, нису биле темељне, као и да су, у неким случајевима, затваране без неког очигледног разлога или због политичке сврсисходности.

Нерешене предмете Унмика је 2008. године преузела мисија Еулекса.

Мисија УН је критикована да је ометала изградњу албанских кућа у северном делу Митровице.

Међу државама чији су припадници у саставу Унмика у војном статусу су, на пример, Чешка Република, Пољска, Република Молдавија, Румунија, Турска и Украјина, док полицијско особље долази из Аустрије, Бугарске, Мађарске, Немачке, Италије, Руске Федерације, Турске и Украјине...

Унмик чине агенције, фондови, програми и подружнице УН, који су груписани под координисаним окриљем Тима УН.

Унмик подржава примену споразума између Београда и Приштине, а главни циљ у наредном периоду је, како је планирано, јачање формалних и неформалних канала комуникације између власти на свим нивоима и међу свим заједницама на Косову.

Кфор

Кфор је мисија НАТО-а, а на КиМ је представљају међународне мировне снаге, под вођством Алијансе, са задатком чувања реда и мира, односно стварања сигурности на Косову након косовских сукоба и повлачења југословенских, односно српских снага.

Актуелни командант Кфора је генерал-мајор Ђовани Фунго.

Почетком фебруара, актуелни председник Србије, тада премијер, Александар Вучић састао се у Београду са командантом Савезничке (НАТО) команде за операције генералом Филипом Бридлавом.

Саговорници су се тада, како је саопштено из Владе Србије, сагласили да међународне мировне снаге на КиМ под вођством НАТО-а имају кључну улогу у заштити српског народа.

Вучић је команданту Бридлаву пренео задовољство добром сарадњом са Кфором и истакао да Кфор има кључну улогу у заштити српског народа на Косову и Метохији, као гарант њихове безбедности и у очувању стабилности у региону.

Генерал Бридлав је потврдио да ће Кфор и убудуће одговорно испуњавати своје обавезе у очувању безбедности на Косову и Метохији.

Бридлав је потом боравио на у Приштини, а након разговора са командантом Кфора поновио је став да ће мисија НАТО-а на КиМ остати све док буде требало.

Кфор је на КиМ ушао 12. јуна 1999. године.

Нема прецизних информација о броју припадника мисије НАТО-а на КиМ. Према неким информацијама, Кфор тренутно броји око 7.427 војника, док на званичној страници Мисије пише да их је сада 4.600 и да долазе из 31 земље.

На свом врхунцу Кфор је бројао 50.000 војника из 39 различитих држава – чланица и нечланица НАТО-а.

У априлу 2007. године Кфор је, према подацима са службене странице, имао 16.000 припадника из 34 државе.

Кфор има мандат да допринесе сигурном и безбедном окружењу, да подржава и координира међународне хуманитарне напоре и цивилно присуство и подржи "развој стабилног, демократског, мултиетничког и мирног Косова", као и да подржи развој косовских снага безбедности.

Кфор је основан након НАТО агресије, која је трајала 78 дана, на тадашњу СРЈ, са циљем свргавања са власти тадашњег председника Слободана Милошевића.

Првобитни Кфор је имао задатак да спречи обнављање непријатељства, успостављање сигурног окружења и обезбеђивање јавног реда и мира.

Њихов је задатак је био и да демилитаризују тзв. Ослободилачку војску Косова, подржавају међународне хуманитарне напоре и координирају са међународним цивилним присуством.

Кфор сарађује и координира са УН, ЕУ и другим међународним актерима који подржавају развој стабилног, демократског, мултиетничког и мирног Косова.

О свим активностима Кфора одлучује Северноатлантски савез у зависности од ситуације на терену.

Највише припадника Кфора на Косову имају САД, Немачка, Италија, Француска, Русија, Украјина.

Еулекс

Одлука о активирању мисије ЕУ на КиМ донета је у Бриселу 16. фебруара 2008. године и на почетку је бројала 2.000 припадника.

Ту одлуку донео је Савет министара Европске уније, а оперативном је постала у периоду од 120 дана.

Мисија је званично одобрена у поноћ, пошто ниједна од 27 чланица ЕУ није уложила приговор на оперативни план мисије.

Савет министара је тада саопштио да је документ о "заједничкој акцији" мисије ЕУ на КиМ, која ће бити вођена у склопу европске безбедносне и одбрамбене политике усвојен "писаним поступком".

Иначе, у том документу пише да ће мисија ЕУ на Косову имати близу 2.000 чланова, и то 1.400 полицајаца и припадника специјалних снага, као и више стотина судија, тужилаца и другог особља.

Главни задатак Еулекса је да обезбеди поштовање мултиетничности кроз функционисање правосуђа и полиције, бавећи се посебно областима: интервенција, у координацији са КФОР-ом, у случају међуетничких инцидената, посебно у српским енклавама, затим, деловање ради обезбеђивања правичне заступљености косовских Срба унутар Косовске полицијске службе (КПС), побољшање правосудног система и борба против некажњивости, посебно у процесуирању међуетничких предмета, брзо и правично разрешавање спорова везаних за власничка питања, при чему ће се посебна пажња водити о неутралности органа задужених за то питање, борба против корупције, организованог криминала и феномена мафије, те борба против "прекограничног" шверца оружја које доприноси дестабилизовању Косова и ширењу осећаја несигурности у српској заједници.

Еулекс је према основном документу требало да преузме и систем за заводско извршење санкција, како би се осигурало да се опасни криминалци правилно чувају.

У тачки 4. Основног документа стоји да мисија неће чинити ништа на штету интереса и аспирација српске заједнице.

Наводи се да она не прејудицира статус Косова, те да је активно учешће Срба на Косову нужно за успех мисије, која је у основи замишљена са идејом да им омогући нормалне услове за живот.

Успостављању мисије Еулекс се противила тадашња Влада Србије, са аргументом да је основана без јасног правног основа, који једино може да пружи Савет безбедности Уједињених нација.

Правно-полицијска мисија Еулекса на терену је заменила мисију УН, али са другачијим задацима.

Тада је објашњено да Еулекс од УН преузима другачије задатке, односно да се не ради о преносу са УН на ЕУ, већ са УН на косовску владу.

Еулекс би требало да је фокусиран на правосуђе, са нагласком на праћењу процеса "осетљивих кривичних дела", односно ратних злочина у региону.

Све предмете над којима Еулекс више нема надлежности од 15. априла 2014. године решавају косовски правосудни органи.

Еулексове судије и тужиоци су и даље део косовских институција и раде у складу са косовским законима.

Актуелна шефица Мисије ЕУ је Александра Пападопулу.

На званичној страници ове мисије пише да је Еулекс у потпуности посвећен укључивању људских права и родне перспективе и стандарда за родну равноправност у све своје активности, како унутар мисије, тако и у раду са косовским институцијама.