Дојче веле: САД повеле са 1:0 у балканској утакмици

Већ вековима је Западни Балкан игралиште великих сила. Хабзбурговци против Османлија, западни систем вредности против комунистичких држава – то су током историје били ривали. Сада се поново ради о моћи и утицају у региону.

Овога пута су у офанзиви Американци и Руси, али су умешане и Кина и Турска. Европска унија је у заостатку, и поред највећег личног и финансијског ангажовања.

"Русија и САД се све оштрије сукобљавају на Балкану", анализира пре пар дана угледни информативни Т-портал из Хрватске, најмлађе чланице ЕУ, и додаје: "Само један мали сукоб може да распали буре барута." "Србија жонглира између Брисела и Москве", забринуто ове седмице пише најтиражнији београдски лист Блиц. Српски Нови магазин уочава "руско-амерички енергетски рат на тлу Европе" – а Балкан у његовом средишту.

Борбени тонови

Пре две седмице амерички потпредседник Мајк Пенс посетио је малу Црну Гору, која је ове године – и поред оштрог противљења Русије – приступила НАТО-у.

"Овде на Западном Балкану, Русија ради на дестабилизацији региона како би поткопала његову демократију и поделила га", изјавио је Пенс пред готово свим шефовима влада из региона.

САД и под председником Доналдом Трампом подржавају југоисточну Европу против Москве. Такви борбени тонови наишли су на критике, пре свега у Србији. Није Русија та која овде уноси дестабилизацију – већ Запад, поручио је министар спољних послова Србије Ивица Дачић.

Београд већ годинама покушава да балансира. Кандидату за чланство у ЕУ прикључење Унији не иде довољно брзо. Истовремено, са историјским пријатељем Русијом се негују посебни односи. Тако у другом по величини граду, Нишу, постоји "Српско-руски хуманитарни центар", који Вашингтон сматра центром за шпијунажу.

Тренутно се са Москвом преговара о набавци шест половних авиона "миг 29", тенкова и система за ракетну одбрану.

За то време, САД инсистирају на енергетском снабдевању. Оне траже од Хрватске да на острву Крку, у северном делу Јадрана, коначно изгради планирани терминал за течни гас. Њега би пунили амерички танкери и он би требало да буде повезан са сличном станицом у пољском Свинојушћу. Југоисточна Европа би тако била независнија од руског гаса.

На иницијативу Хрватске и Пољске, прошле године је покренута Иницијатива три мора (Балтик, Јадран, Црно море). Дванаест држава средње, источне и југоисточне Европе желе снажнију подршку САД како би се интензивније одбраниле против Москве.

ЕУ у дефанзиви

Европска унија на новог играча гледа са неповерењем. Брисел примећује да, и поред помоћи од више милијарди евра и читаве армије дипломата и стручњака, има ограничен углед и утицај на Балкану. Предложена су решења за политичке кризе, какве су у Албанији и Македонији, али су у дело спроведена тек након великог ангажмана америчких дипломата.

Кина је протеклих година у оквиру "Новог пута свиле" овде градила путеве и мостове, давала кредите и модернизовала нуклеарне електране.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган следећег месеца долази у посету Србији и са собом води 150 бизнисмена. Турска је традиционално добре односе са муслиманима у Босни и Херцеговини још више интензивирала. Великодушно је помагала у обнови џамија уништених за време рата.

Борбу за утицај на Балкану додатно распламсавају медији. Руска агенција Спутњик то ради са програмом на српском језику и тако јача руски поглед на свет. Америчка фирма ККР – којој већ припадају водеће телевизије у региону – управо је купила Нову ТВ у Хрватској и ПОП ТВ у Словенији – омиљене телевизијске станице. Турска новинска агенција Анадолија је нарочито јака у Босни. О телевизији и порталу Ал Џазира Балкан из Катара на матерњим језицима да и не говоримо.