Министарство трговине: Промена начина гласања у ЦЕФТА дисциплиноваће чланице

Промена начина гласања омогућила би да се избегну случајеви попут најновијег када је Хрватска увела правилник којим је повећана накнада за контролу усклађености воћа и поврћа, а који је у супротности са одредбама ЦЕФТА споразума и који је продрмао и ујединио регион.

С обзиром на опште правило да се све одлуке у ЦЕФТА доносе консензусом, Србија ће предложити да се мењања начин одлучивања и да то буде модел "консензус минус један", како би се искључила из одлучивања страна у спору и на тај начин "избегла блокада" и омогућило несметано доношење одлука.

"Формална Одлука о започињању преговора о Додатном протоколу о унапредењу система решавања спорова требало би да буде донета у новембру 2017. године током одржавања ЦЕФТА недеље, којом се завршава једногодишње председавање Србије овим Споразумом", кажу у министарству.

Стручњаци министарства наводе да се с времена на време појаве нецаринске баријере у трговини међу ЦЕФТА чланицама, те како истичу, кључно је да постоји механизам за брже деловање како би се умањила штета која може настати увођењем одређене мере од стране неке чланице.

"Важно је истаћи и чињеницу да су постојеће компликоване граничне процедуре у комбинацији са прекомерном бирократијом, кључни фактори зашто цео регион још увек заостаје испод реалних потенцијала у извозу, спутавајући сопствени економски развој", објашнајавају у министарству.

Ови фактори, кажу, утичу да логистички трошкови, (трошкови превоза, царињења, задржавања, додатне анализе и друго), у региону износе 16 одсто БДП-а, што је, истичу, дупло више у односу на просечних осам одсто колико је у Европској унији и САД.

"Само један дан застоја смањује извозну вредност робе за један одсто, а када су у питању пољопривредни производи, иначе од великог значаја за цео регион, тај проценат је далеко већи, чак седам одсто", напомињу и кажу да би постојање ефикасног и брзог механизма за решавање спорова свакако допринело да се неке чланице ЦЕФТА "дисциплинују" односно, уздрже од доношења одређених мера, често редовних, сезонских, што је, истичу, до сада била уобичајена пракса.

На Самиту премијера Западног Балкана одржаног у јуну ове године у Трсту, подсећају у министарству, усвојен је Вишегодишњи акциони план о регионалном економском простору на Западном Балкану, чији је фокус, истичу, интензивирање регионалне економске сарадње и стварање Регионалне економске области засноване на правилима и принципима Светске трговинске организације, ЦЕФТА и Европске уније.

Све то, објашњавају, треба постепено да води ка слободном протоку роба, услуга, инвестиција и образоване радне снаге.