Омеровић: Мало-мало, па суседи о правима мањина

"Врло смо свесни да ће све државе чланице ЕУ које имају овај или онај интерес када је у питању Србија и које имају своје представнике који овде живе, до последењег тренутка имати одређене своје услове. Да ли је реч о Мађарској, Хрватској, Бугарској, Румунији, нашим суседима који су чланови ЕУ, то је небитно, свако од њих ће на крају морати да да зелено светло или глас да Србија постане пуноправна чланица ЕУ", каже Омеровић за Танјуг.

Поводом интервјуа румунског министра спољних послова Теодора Мелешкануа Танјугу и порталу Јуропијан Вестерн Балканс (EWB) да Букурешт "у вези са осетљивим питањима" по Румунију у које је убројао "права особа које припадају румунској мањини широм Србије... очекује видљиви напредак", Омеровић је рекао да се то не дешава ни први, ни последњи пут.

"Ми смо сведоци да, нажалост, националне мањине у последње време на овим просторима служе као монета за поткусуривање када су у питању односи између држава бивше Југославије, али и држава Западног Балкана. Мало-мало, па у Европском парламенту чујете неког од представника Мађара, Хрвата, Бугара, Румуна који подносе некакве резолуције које се тичу положаја његовог народа у Србији", наводи Омеровић.

Истиче да румунска национална заједница у складу са законима Србије има сва права која јој припадају као и другим националним мањинама, те да је проблем румунске националне заједнице и румунске државе што не признају Влахе као народ.

"Држава Србија има законе по којима сваки грађанин Републике Србије има право да се изјашњава како жели и тако се десетине хиљада грађана Србије изјаснило као Власи", каже Омеровић и истиче да "држава Србија не може никога избрисати гумицом и да према свим националним мањинама има једнак однос".

Наводи да ће у неком будућем периоду бити и "даље натезања" између Румуна који не признају влашку националну мањину и државе Србије која напросто има своје законе.

Исти проблем, додаје, имају Хрвати кад је у питању буњевачка национална заједница.

"Односи две цркве су на другом колосеку"

У случају Румуније, каже Омеровић, Румунска православна црква има проблем са Српском православном црквом и тај проблем треба одвојити јер се, наводи, прича о веронауци, вероучитељима и односима између две цркве одвија на једном другом колосеку.

"Оно што је посао наше државе јесте да свим представницима националних мањина омогућимо што је могуће бољи и већи стандард у Србији. Ми то радимо на адекватан начин према свим националним мањинама, имамо најбоље законе које смо усвојили и које смо прилагодили свим европским стандардима. Имамо проблеме у имплементацији тих закона, ми то не кријемо", каже Омеровић.

Најавио је да ће се од Нове године први пут и део информативног програма РТС-а бити на четири језика националних мањина – албанском, влашком, бугарском и румунском језику.

"Чинимо све што је до државе Србије и њених институција да представницима националних мањина обезбедимо што је могуће широки и већи спектар поштовања људских права. Свакако да ће представници ЕУ и свих оних мониторинг мисија које долазе у Србију пратити како се остварује и поглавље 23", каже Омеровић.

Наводи и да је Србија једина држава која у процесу кандидатуре за ЕУ за поглавље 23 које се тиче права, слобода и заштите националних мањина, има и посебан акциони план за националне мањине и посебан акциони план за Роме.

Србија, закључује, чини максимум да свим представницима националних мањина обезбеди што је могуће бољи положај, али да у држави у којој је велики проценат сиромашних, и представници националних мањина деле судбину већинског народа.