Брнабић: Фискална година завршена са примарним вишком

Ана Брнабић у интервјуу за Франкфуртер алгемајнецајтунг (ФАЗ) свој кабинет дефинише као "владу континуитета". 

"До пре неколико година смо имали јавну управу која је била поприлично скупа. Стога је циљ прве фазе наше реформе управе био да смањимо саму величину апарата. То смо радили од краја 2013. године", каже Брнабићева.

Број службеника је, каже, смањен за око 40.000 запослених, што одговара скоро па десетини некадашњег персоналног састава.

Објашњава да је ова редукција реализована пре свега пензионисањима, при чему су гашена радна места новопечених пензионера, али и исплатама отпремнина у не баш скромним износима.

Сем тога је Влада свим министарствима, службама па чак и локалној управи прописала максимални број запослених, који без одобрења специјалне владине комисије за запошљавање не сме бити прекорачен.

"Ради се о томе да уведемо ред, да ограничимо нова запошљавања у државној служби, те их одобравамо искључиво ако су апсолутно неопходна. У међувремену је наша јавна управа, у поређењу са европским, и мала", објашњава Брнабићева.

ФАЗ подсећа да је ММФ, са којим Влада у Београду уско сарађује, такође, потврдио да је ова, како кажу, балканска држава, бар што се тиче консолидације државног буџета, на добром путу.

Скоро три одсто приведног раста, које би Србија ове године могла да оствари, су још једна потврда премијеркиних речи.

Модернизација управе 

Следећи корак је, наводи се, модернизација смањене, али недовољно ефикасне управе.

И даље нису сви запослени у државној служби постављени на она места, на којима их држава стварно треба и где би могли бити од највеће користи. 

Да би са постојећим ресурсима досегла ефикасније пружање услуга, Влада је стога, уз подршку ЕУ и Светске банке, организовала тим стручњака, задужен за реорганизацију владиних служби.

Свеобухватна анализа радних процеса у службама треба да буде темељ реформи.

За две до три године, тако каже Брнабићева, овај посао треба да буде завршен. 

"После тога нећете више моћи препознати јавну управу. Она ће бити посве фокусирана на грађане, ефикасна, транспарентна, без простора за корупцију", навела је премијерка.

Корупција треба да буде сведена на минимум кроз комплетно преусмерење управе на тзв. E-gouvernment.

ФАЗ указује да је премијерка Брнабић, иначе Београђанка, слови за способног технократу.

Подсећају да је она пре него је, како кажу, бивши премијер сада председник Србије Александар Вучић открио, била директор једног предузећа специјализованог за ветро-енергију. 

Она каже да "лични контакти повећавају опасност од корупције. "E-Gouvernment" са друге стране води ка стандардизацији поступака, чиме се та опасност смањује на минимум. 

Један службеник у Новом Саду неће моћи да донесе другачију одлуку од оног у јужној Србији.

Документи, попут извода из књига рођених, венчаних или умрлих, су у међувремену сви архивирани у електронској форми.

"Сада увезујемо различите базе података међусобно, да грађани не би морали више да са гомилом папира трче из једне службе у другу", рекла је Брнабићева и објаснила да тиме Влада заправо жели да повећа сопствену популарност.

"То, како се службе понашају према грађанима, одлучује о томе како они доживљавају Владу и сопствену државу", навела је.

Да би повећала квалитет образовања управе, Влада сем тога жели да оснује Националну акадамију за службенике, која треба да буде отворена наредне, 2018. године, најавила је премијерка.

Уз то, додала је, финансијски подстицаји би требало да повећају мотивацију чиновништва. 

Напоменула је да је Предлог одговарајућег закона је већ прошао три рунде саветовања са синдикатима чиновника, тренутно се ради на побољшањима.

На јесен ће, каже, текст закона бити предат парламенту на усвајање.

ФАЗ подсећа да модернизација управе за Брнабићеву није посве нови досије: "Она је десет месеци већ била министарка јавне управе пре него то је политички отац Вучић уздигао у њену садашњу функцију". 

Лист, међутим, примећује да је видљиво да је премијерка, некадашња менаџерка, како кажу, "падобранац" у политици јер чим се поведе прича о техничким детаљима њене реформе Брнабићева елоквентно и убедљиво реферише: шта у Србији треба урадити и како да се то постигне.

Она, као и Вучић, наводи лист, има стратешку представу о томе где то треба да Србију одведе: према Западу, у ЕУ.

"Али, чим се зађе у 'тешке' унутрашњополитичке теме, одмах се примећује да политика није њено игралиште те да све битне одлуке доноси председник државе - што његова премјерка, иначе 1975. годиште, уопште и не покушава да демантује", пише ФАЗ и да је Брнабићева за себе сама каже да је "реално речено технократа".

Посебно јој је, каже, битно да ојача ИТ сектор у Србији.

У том циљу, пише даље ФАЗ, Брнабићева, која је студирала на универзитету "Хал" у Великој Британији, не жели само да подстиче иновативне фирме и паркове технологије него пре свега образовање и то још од основне школе.

Брнабићева је најавила да ће са почетком нове школске године информатика, као обавезни предмет, бити уведена од петог разреда.

У складу са тиме ће бити прилагођени и наставни планови, закључила је премијерка Србије.