Јелена Милић: Позив на дијалог одговорно прихватити

Јелена Милић сматра да је одлука појединих представника опозиције да не учествују у дијалогу неодговорна и погрешна, јер, како објашњава, нерешен статус Косова и Метохије "омета интезивнију регионалну сарадњу у области безбедности и размени података", што је неопходно с гледишта стања безбедности у региону. 

Разочаравајуће је, каже Милићева за Танјуг, да политичке странке, односно они који директно утичу на изборе које правимо као друштво и као држава, те стога треба да имају и кључну улогу у дијалогу, нису у стању да "сагледају ширу слику".

"Посебно је неодговорна, на пример, изјава Аиде Ћоровић, представнице Покрета слободних грађана, који предводи Саша Јанковић, 'да ће Србија под Вучићем изаћи географски мања'", наводи председница ЦЕАС.

Објашњава да Ћоровић сад оптужује Вучића за оно што је заправо била "казна" међунардне заједнице за злоцине које су српске снаге чиниле на Косову 1999. године.

Ни Саша Јанковић, ни Зоран Живковић, каже, немају ништа боље аргументе.

"Ништа мање нису неодговорни коментари Јанковића, који све своди на то како се Вучић односи према њему. Или, Живковића, који каже да је битна слобода кретања Срба по Косову. А није, битне су многе друге ствари", каже Милићева.

И Демократска странка, која је, подсећа, својевремено и покренула "институционални дијалог са институцијама Косова", сада је неконструктивна и користи сваку прилику да истакне све негативне политике Вучића, за шта, иначе, постоји и други простор и други начини.

Милићева такође одбацује аргумент опозиције да Вучић није понудио "ништа конкретно".

"Вучић је предложио прихватање преговарачког оквира у којем се спомиње обавезујући документ о нормализацији односа, прихватање Бриселског споразума о нормализацији односа, а то су конкретне ствари", истиче она.

Указује да је и лидер СДПС Расим Љајић понудио веома конкретан предлог, динамику и фазе у којима треба да иду преговори.

Осим опозиције која се не укључује у дијалог, или то не ради на прави начин, она је критиковала и део цивилног сектора, који, каже, такође ћути, иако је позван да каже шта има.

"Очито је да се само део цивилног сектора активирао, јер ми нисмо чули шта мисли Београд на води и остале, нове 'сингл ишју' (single issue) организације, као што нисмо чули ни шта мисле о потреби суђења за ратне злочине", истиче она.

Добро је, сматра, што су се у дијалог укључили и изјаснили историчари и академици и то, у "помирљивом тону".

Она указује да је дијалог покренут у тренутку када се Европа, али и цео свет суочава са проблемом тероризма и других безбедносних претњи.

"У последњих неколико терористичких напада по Европи било је индиција да се нешто од оружја кретало преко Западног Балкана, и да су туда прошли неки од миграната који су извели терористичке нападе", подсетила је Милићева.

Стога, према њеним речима, Србија, на пример, не би требало да спречава чланство Косова у Интерполу, јер је то, уверена је, у интересу свих нас.

"Тероризам не бира. Можемо сутра и ми да будемо жртве и много је боље имати размену података и заједничко деловање", навела је Милићева.

Организација на чијем је челу, Центар за евроатлантске студије, сматра да је, да би дијалог ишао у правом смеру, потребно да се анализирају неки процеси и догађају, односно да се говори о узроцима, поводима и дужини трајања НАТО бомбардовања, од тога шта су српске снаге безбедности радиле на Косову непосредно пре и после и шта је био контекст политички и геополитички, па да се међународна заједница одлучила на тако непопуларан потез, и на крају - шта се тим потезом постигло.

Мора се, наводи Милићева, такође дати пуна подршка раду Суда за злочине начињене од стране УЧК, пре свега по питању побијених и несталих Срба, јер је врло мало решених случајева.

Истовремено, пред домаћим судовима треба наставити суђења за ратне злочине, закључила је Милићева.