Љајић: Нормализација у три фазе

Љајић истиче да је по овом, вероватно најважнијем питању у новијој историји Србије, у јавност изнето пуно тога, што се може оценити као крајност - од тога да уопште не треба преговарати, преко идеје да се хоће решење сад и одмах, до тога да чекамо да се тај "замрзнути конфликт" сам од себе реши.

"Искрено, ради се о бесмислицама. Нама не одговара стање 'замрзнутог конфликта', из простог разлога што време у овом случају није савезник ни Србије, а најмање је савезник Срба који живе на Косову и других неалбанаца", рекао је Љајић за Танјуг.

Јавност у Србији, као ни на КиМ није спремна за коначно решење, а он ово и види као процес, у који треба ући што пре.

"Циљ тог процеса треба да буде нормализација, без признања, и то у неколико фаза", рекао је Љајић и изнео платформу коју ће предложити председнику Александру Вучићу.

Прва фаза преговора подразумева да се омогући потпуна економска сарадња са Приштином.

У овом тренутку, преко административне линије извози се преко 400 милиона евра робе годишње, али би то, истиче, могло бити двоструко више, уколико не би постојале правне и политичке препреке.

"Мислим на слободни проток људи, роба и капитала. Треба рушити све баријере које то онемогућавају. Србија не може имати више политички утицај на Приштину, али економски утицај итекако може задржати кроз овај вид сарадње, јер и Косово има интереса да добија робу која је јефитнија. Наш је интерес да се све препреке отклоне и да имамо развијену трговинску и сваку другу сарадњу са Косовом", рекао је Љајић.

Други елемент, је каже Љајић, отварање питање статуса Срба на Косову.

ЗСО треба да буде облик самоуправе Срба на Косову, а треба, додаје, отворити и питање имовине и културне баштине Србије на Косову.

"Трећи корак би били преговори о учлањењу Косова у међународне организације, осим у УН, уз јасне бенефите - шта би Србија за ту сагласност добила. Не можемо да преговарамо у магли, да ћемо ми чинити уступке, а за то не добијати ништа", истиче Љајић.

Уосталом, каже, да је могло да се заврши без Србије, ти разговори не би били ни потребни.

Одговарајући на питање шта би то Србија могла да тражи заузврат, Љајић каже да постоји низ ствари, од финансијске подршке за развој инфраструктуре, до убрзаног пута ка Европској унији.

"Треба да тражимо читав низ других ствари које су важне са становишта пре свега интереса Србије, зависно од концесија које ћемо правити, јер обе стране морају да праве концесије. У противном, нема договора", истакао је он.

Каже да у некој завршној фази свих преговора треба отворити питање преговора око коначног статуса Косова.

Кључно је, истиче, да се у дијалогу који је покренуо председник Вучић избегавају све крајности, ослободити се заблуда, а посебно треба избегавати популистичке предлоге, на којима би се придобила било јавност у Србији, било међународна заједница.

"Треба ићи са решењем које има шансе за успех, у смислу коначног резултата уз елемент очувања државних интереса", истиче лидер СДПС-а.

Оптужбе да унутрашњи дијалог о Косову представља покушај поделе или пребацивања одговорности на неког другог сматра бесмисленим, јер, како каже - онај ко врши власт на крају мора да донесе коначну одлуку.

"Ово је питање око којег постоје дијаметрално супротни ставови, различитих фактора у друштву, политичких странака, цивилног сектора, других друштвених актера, према томе увек је добро да се та различита мишљења изнесу, а онај ко ће бити испред државе и ко ће водити те преговоре, мораће да донесе одлуку, и хтео не хтео, прихвата сву одговорност", каже Љајић.

Вучићеву иницијативу он види као гест добре воље и пре свега државничког односа према једном од најважнијих политичких питања у земљи, како би се на основу различитих идеја сачинила државна платформа, са којом ће се ићи у преговоре.

На изјаве појединих представника опозиције да неће учествовати у дијалогу одговара да је легитимно право сваког да дође или да не дође, али напомиње да би он, да је на месту опозиције, дошао и изнео свој предлог.

"Мислим да опозиција губи тиме што не прихвата ове разговоре, али не бих од тога правио драму", закључио је Љајић.