Наставак спора Хрватске и Србије: Следи контратужба

Међународни суд правде, са седиштем у Хагу, прихватио је надлежност у спору који је Хрватска покренула против Србије, чиме ће, практично, бити настављен спор пред МСП. Десет судија је гласало против прихватања приговара Србије, а седам за.

Министар спољних послова Вук Јеремић, гостујући вечерас у Дневнику Радио-телевизије Србије најавио је подизање контратужбе против Хрватске за злочине почињене у операцији "Олуја".

"Нису прихватили руку помирења. Зато ће мо им пружити прилику да се и пред Судом правде и пред судом историје докаже шта је истина", рекао је министар Јеремић. 

"Србија жели најбоље односе са суседима. Србија ће наставити да чини све да би најбољи могући односи преовладали у региону.

Наша заједничка будућност је европска будућност. Зарад европске будућности треба да се окренемо помирењу.

Међутим, можда је ово и најбољи начин - нека се утврди истина, нека коначно, пред судом правде и пред судом историје, се успостави истина - шта се догађало током операције «Олуја»!

Учинићемо све да наш случај буде адекватно представљен. Представићемо случај у контексту целог историјског догађања на овим просторима.

Сагледаћемо сва догађања у току XX века, догађања током Другог светског рата, током Независне државе Хрватске. Окренућемо се историји да би утврдили истину зарад заједничке будућности у Европској унији", рекао је Јеремић за РТС.

 Дуготрајан судски процес

Главни правни заступник Србије Тибор Варади изјавио је, раније данас, да је било боље да се спор окончао на питању надлежности, зато што "конфронтација читавих заједница није здрава ни добра, ни за нас ни за Хрватску".

Како је рекао Варади суд ће дати рок у којем ће Србија припремити одговор на тужбу, а евентуално и противтужбу.

"Тај рок ће бити одређен врло скоро, а он ће бити прилично дуг", напоменуо је Варади.

Коментаришући могућност договора изван суда, Варади је подсетио да је Србија више пута понудила вансудски договор.

"То није било одбчено, али није било ни позитивног одговора. Вероватно би сада Хрватска требало да реагује на неки начин, ако то сматра за сходно", навео је Варади.

Као значајну, Варади је напоменуо чињеницу да је суд одлучио да се током главне расправе изјасни о приговору Србије да предмет тужбе не могу бити злочини почињени пре краја априла 1992. године, када је формирана СР Југославија.

Варади је рекао да он неће бити на челу тима који ће учествовати у главној расправи, зато што је било договорено да се бави само процедуралном страном поступка.

Правни заступници Србије су у расправи, одржаној крајем маја ове године, оспоравали надлежност суда и негирали да је у последњем рату почињен геноцид над Хрватима.

Шимоновић: Одлука МСП велики успех за Хрватску

Председник Хрватске Стјепан Месић, премијер Иво Санадер и председник Хрватског сабора Лука Бебић, саопштили су да су задовољни одлуком МСП да се прогласи надлежним за тужбу.

Одлука Међународног суда правде да се прогласи надлежним за тужбу којом Хрватска терети Србију за геноцид наводно почињен током рата 1991/95. године, представља за Хрватску велики успех, после којег следи и велики посао, оценио је главни хрватски правни заступник и министар правосуђа Иван Шимоновић.

"Ова пресуда је велики правни успех Хрватске, али то је тек прва рунда," рекао је Шимоновић новинарима у Палати мира, после саопштења одлуке Суда.

"У овој фази поступка, добили смо све што смо могли, а сада следи одлучивање о садржају," додао је хрватски заступник.

Шимоновић сматра и да Хрватска у расправу о садржају тужбе улази "у доброј форми, јер је Суд одбацио све приговоре Србије" и додаје да је "Србија очигледно имала два плана - први да Суд прихвати све њене приговоре и одбаци хрватску тужбу, и други да прихватањем дела приговора ослаби тужбу".

Шимоновић је рекао да одлука Суда о одбацивању дела приговора Србије с образложењем да они нису могли да буду предмет прелиминарних приговора, "значи да ће нека питања, међу којима и најважније - да ли Србија може да одговара за дела почињена пре 27. априла 1992. када СРЈ још није постојала - Хрватска морати да доказује, посредством других елемената тужбе".

"У доказивању садржаја тужбе мораћемо да доказујемо и зашто мислимо да је Београд одговоран за догађаје пре 27. априла," рекао је Шимоновић и додао да је један од аргумената Хрватске у овом случају чињеница да су исте особе биле одговорне за догађаје пре и после тог датума.

На питање да ли постоји могућност вансудске нагодбе са Србијом, Шимоновић је рекао да је таква одлука у надлежности Владе, као и да Хрватска треба да инсистира на испуњењу захтева из тужбе, међу којима су утврђивање судбина несталих, кажњавање одговорних и повратак културних добара.

Исти случај, различите одлуке   

Према оценама стручњака МСП се налазио пред правно сложеним и тешким задатком, јер се по трећи пут изјашњавао о истој ствари - надлежности, при чему је раније донео две супротне одлуке. 

У ранијем поступку, по тужби коју је БиХ поднела против СРЈ због геноцида, Међународни суд правде је исти прелиминарни приговор Србије одбацио и огласио се надлежним. Суд је потом утврдио да су власти у Београду одговорне што у јулу 1995. нису спречиле геноцид који су над сребреничким Муслиманима починиле снаге Војске Републике Српске.

Међународни суд правде се, међутим, огласио ненадлежним за тужбу Србије против земаља НАТО због наводног геноцида током бомбардовања СРЈ 1999., усвојивши исти приговор тужених држава - да СРЈ у тренутку подношења тужбе није била чланица УН, нити потписница Међународне Конвенције о геноциду.

Према статуту, Међународни суд правде при одлучивању није обавезан својим ранијим одлукама, односно у његовом раду не постоји правило преседана.

Портпаролка Нове Србије Дубравка Филиповски рекла је да Србија мора да "узврати контрапитањем" Хрватској, да би се видело шта је та држава урадила током акције 'Олуја' и шта је било са имовином Срба који су напустили своју земљу.

Посланик Г17 плус Жељко Ивањи изјавио је да је потребно озбиљно преиспитати подношење контратужбе против Хрватске због геноцида почињеног 1995. над српским становништвом.

Чедомир Јовновић, шеф посланичког клуба Либерално демократске партије изајвио је да није изненађен одлуком Међународног суда правде у Хагу, истакавши да је Србији потребна нова политика према суседима.

Шеф посланичке групе ДСС - Нова Србија Милош Алигрудић оценио је да одлука о проглашењу надлежним Међународног суда правде у Хагу по тужби Хрватске против Србије ништа не решава.

Нада Колунџија, шеф посланичког клуба За европску Србију изјавила је да после одлуке МСП да се прогласи надлежним по тужби Хрватске против Србије, држава сада треба озбиљно да се припреми за то суђење.

Шеф посланичке групе Српске радикалне странке Драган Тодоровић оценио је да је одлука МСП последица тренутних политичких односа у свету и притисака на Србију и да Србија треба да покрене питање "злочина које је починила Хрватска пре свега над Србима и то не само у рату 1991/92. него и у Другом светском рату".

Шеф посланика Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије Бранко Ружић оценио је као интригантну одлуку МСП да се прогласи надлежним, јер то, како је навео, није учинио 2004. године поводом тужбе Србије против чланица НАТО због бомбардовања СРЈ 1999. године.