Линкевичиус: Зашто Србија може у ЕУ, а Украјина не може

Министар иностраних послова Литваније Линас Антанас Линкевичиус је, како јавља портал Политико, истовремено "у осврту упереном на Србију рекао: 'Неке земље преговарају о чланству, а учествују у војним вежбама с Русијом на нашим границама, док друге с веома снажним побудама, ојачаном јавном подршком и суочене с војним претњама и претњама суверенитету, немају чак ни изгледе за чланство' ".

Против давања Украјини "зеленог светла" за перспективу чланства у ЕУ је више чланица Уније и изјава шефа министра Литваније је и израз незадовољства балтичких земаља, а делом и Пољске и неких скандинавских чланица Уније због одбијања Србије да прихвати политику санкција ЕУ према Русији.

Дипломатски званичници ЕУ у Бриселу су агенцији Бета већ раније предочили да је "Србија изгубила наклоност нарочито балтичких земаља због изразито пријатељских односа са Русијом", уз опаску и да је, иако опхрвана тешким економским недаћама и проблемима у правосуђу, Хрватска ушла у чланство Уније захваљујући подршци "нарочито Немачке, па и Аустрије, док Србија нема праве спонзоре".

У изворима у Бриселу није било коментара изјаве Линкевичиуса, али је оцењено да то није шири став унутар Уније, утолико пре што је председавајућа ЕУ - Естонија, јасно за наставак политике пријема нових чланица у Унију.

Такође, већина у ЕУ сматра да Србија треба да ипак постепено и кад дође на праг чланства, усагласи своју са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

Литвански министар је, међутим, заузео став да "ЕУ води неуравнотежену политику проширивања".

"ми ћемо убити целу нашу политику Источног суседства због оклевања око тога ", рекао је Линкевичиус.

Додао је да "одлуке ЕУ морају да се руководе заједничким циљевима, а не унутрашњим политикама", чиме је циљао на снажан отпор посебно Холандије, мада одбијен на референдуму у тој земљи, да Унија одобри Украјини перспективу уласка у чланство.

Исход референдума је значио да Холандија не прихвата да ЕУ пружи неку војну помоћ Украјини у случају да украјинска криза прерасте у још шири оружани сукоб с Русијом.

Споразум о придруживању ЕУ-Украјина је морао бити ратификован од свих чланица и холандска влада је исходом референдума дошла у кризу, па је, да би споразум ипак био усвојен у Парламенту, затражила, и од вођа ЕУ добила писмену потврду да тај споразум "не представља давање обавезе да ће Украјина добити статус кандидата за чланство".

Спор око тога је избио на видело и приликом коначног усвајања споразума о придруживању ЕУ-Украјина пре неколико дана на самиту ЕУ-Украјина у Кијеву, када је дошло до расправе да ли тај споразум садржи и предлог да се изричито подржи перспектива чланства за Украјину.

У преамбулу споразума је ипак ушао став да "Европска унија прима на знање европске тежње Украјине и поздравља њено европско опредељење", на шта је посебно указао председник Европског савета Доналд Туск.

У споразуму стоји и то да Украјина мора бити "предана изградњи темељите и постојане демократије и тржишне привреде... и владавини закона".