Вучић: Србија је своју слободу освојила, а не добила од великих сила

Председник Србије је на обележавању 628 година од битке на Косову пољу рекао да због неслоге, Србију ни пораз, ни победа у Косовском боју 1389. нису могли да спасу од надирућих Турака.

Како је истакао, у Србији сукоб се догодио много пре Косовске битке, где су се великаши поделили и почели да гложе.

Због те неслоге, како је рекао, Србија није могла да се брани, била је распарчана и разједињена и у наредних 50 година пала је у руке Турака.

"И то је основна лекција коју нам сваки Видовдан саопштава, а ми је не памтимо", рекао је српски председник и додао:

"Зато никада више не смемо да се делимо, јер једну Србију имамо и морамо да је чувамо целу и целовиту, да будемо заједно, сложни и јединствени у томе", нагласио је Вучић.

Он је истакао да данашњи Видовдан мора да постане дан када ћемо кренути да учимо о себи, ко смо, одакле смо, да ли смо били само жртве или смо и ми негде погрешили.

"Ми Срби имали смо много кључних Видовдана и сваки је говорио о нама, и добро и лоше. На Видовдан се увек све видело, најбоље и најјасније, и на Видовдан 1914. када је Гаврило Принцип пуцњима и личним страдањем показао разлику између великих, али не по броју, већ по љубави према слободи, и оних других који за слободу не маре", истакао је Вучић.

Он је рекао да треба да бринемо о нашој будућности, али не на небу, већ на земљи.

"Убеђен сам да је и свети кнез Лазар желео ово друго, то што му се није остварило за нас не сме да буде ништа друго него да наставимо баш тамо где је стао 28. јуна 1389. У нове победе, оне радне, животне, у броју километара које градимо, путева и пруга, и на Косову али и другде по Србији. Оне у новим пословима, радним местима и посебно у новим људима које рађамо", рекао је председник.

"Када то урадимо, знаћемо да је Лазар био храбар државник, свестан надируће турске опасности, који је погинуо не зато што се борио за небеско царство, већ за своју лепу Србију", рекао је Вучић.

"Касно смо и почели да славимо Видовдан", рекао је Вучић, али и "погрешно да га тумачимо, као да смо небески народ, без потребе да се мењамо." 

Он је рекао да смо се "тада покренули, да одбранимо државу, част и славу, показали вољу, храброст и способност."

"Тога треба да се сећамо, томе да посветимо пажњу и учимо", поручио је Вучић и навео да тај непобедиви српски дух није остао незапажен и код припадника других народа који су се дивили томе како српски народ брани и чува своју независност и отаџбину. 

"Историја не сме да нам буде изговор, већ подстрек за велика дела"

Према његовим речима, морамо да наставимо да негујемо нашу традицију, памтимо жртве и славне подвиге који су путоказ како се треба борити за земљу. 

"Никада Србија неће моћи да подигне споменика колико је имала јунака, али ће наставити да им исказује поштовање и да памти њихова дела. Никада нећемо одустати од борбе за српску част, историју", истиче Вучић, али и додаје да из те историје треба да видимо будућност.

"Умећемо да сачувамо наш народ где год да се налази", поручио је председник Републике и навео да нам је намера да растемо, развијамо се, будемо бројнији, економски јачи и обезбедимо мир за будућност деце. 

"Историја не сме да нам буде изговор, већ подстрек и снага, храброст за велика дела", додао је. 

Убеђен је, каже, да је у избору између Србије небеске и митске, без резултата и постојане и земаљске са јасним планом и циљем и свети кнез Лазар био за ово друго.

Како је рекао, митове можемо и треба да сачувамо, они су део наше историје, али не смемо само њих да живимо. 

"Оно што не смемо да заборавимо то су слобода и независност као темељи српске државе", поручио је Вучић и додао да је борба за слободу трајала вековима, али је и освојена. 

"Намерно кажем 'освојили смо је', за разлику од неких који су своју добили од великих сила", указао је председник Србије. 

"Нека је вечна слава косовским јунацима - свим страдалим Србима у борби за слободу. Живела Србија", тим речима председник Републике је завршио своје обраћање грађанима Крушевца и Србије. 

Припадници војске и гардисти дочекали су раније данас председника код Споменика косовским јунацима у Крушевцу, где су положили венац. 

Видовдан је државни празник који се радно обележава у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару, на Газиместану, и представља сећање на погинуле у свим ратовима. 

Бој на Косову у колективном сећању српског народа симболизује слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства. 

Тај догађај био је прекретница у националној историји после периода успона под владарима из династије Немањић. 

Споменик косовским јунацима, дело српског вајара Ђорђа Јовановића, представља симбол Крушевца, а откривен је 28. јуна 1904. године, у оквиру прославе стогодишњице Првог српског устанка, у присуству краља Петра Првог Карађорђевића. 

На врху споменика налазе се Бошко Југовић и вила, а на источној и западној страни, у два рељефа, приказани су епско причешће српске војске пред Косовску битку и погибија султана Мурата. 

На северној страни споменика је грб државе Немањића и 1389. година одигравања битке на Косову, на западној – грб цара Душана и година откривања споменика 1904, на источној – грб кнеза Лазара и посвета "Српство косовским јунацима" са ловоровим венцем и палмовом гранчицом у подножју, док је на јужној страни грб Краљевине Србије из 1888. и година проглашења Србије краљевином – 1882. година. 

Мотиви на огради од ливеног гвожђа око споменика представљају стилизоване косовске божуре. 

Организатор комеморативне свечаности је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Владе Србије, у сарадњи са Градом Крушевцом. 

Председник Вучић обишао је данас и радове на изградњи фабрике компаније "Кромберг и Шуберт" у Крушевцу.

Обележавање Видовдана

Видовдан је обележен и на Косову и Метохији. Свету архијерејску литургију поводом годишњице косовске битке у манастиру Грачаница служио је његова светост патријарх српски господин Иринеј.

На Газместану, месту где се пре 628. година српска војска супротставила отоманској империји одржан је парастос српским јунацима.

Видовдан је обележен у свим општинама Поморавског округа, а најсвечаније је било у средњовековном манастиру Раваница код Ћуприје.

Манастир Раваница је задужбина кнеза Лазара, где почивају његове мошти, а манастирска црква "Вазнесење Господње", у којој је саркофаг са моштима кнеза Лазара, била је мала да прими све вернике и људе који су желели да се поклоне и целивају саркофаг.

Литургија у Јагодини одржана је у Саборној цркви "Светих апостола Патра и Павла", а свечано је било и у манастиру Јошаница код Јагодине где се, по народном предању у манастирској цркви "Свети Никола", кнез Лазар венчао са кнегињом Милицом, али и у манастиру Манасије код Деспотовца, задужбини деспота Стефана Лазаревица, сина кнеза Лазара.